Šta znamo o veštačkoj inteligencije – da li je sve pod kontrolom, ko je kriv za moguće greške

Šta od veštačke inteligencije u budućnosti možemo da očekujemo i koje etičke norme moraju biti isunjene objasnio je prof. dr Goran Kvaščev, šef katedre za signale i sisteme, Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Istakao je Koji je da je ova tema vrlo izazovna i u žiži javnosti ovih dana.

„Veštačka inteligencija počela je da se razvija pedesetih godina prošlog veka i to je samo jedan trenutak u razvoju čovečanstva i u tom vremenu je napredak sjajan. Na našem fakultetu se dugi niz godina bavimo ovim pitanjem i na osnovnim studijama imamo oko 20 predmeta u ovoj oblasti koja je vrlo široka.Kao što svaka nova tehnologija donosi poboljšanje tako dobijamo i neke izazove. Tehnologija se razvija brzo, a mi se ne prilagođavamo dovoljno brzinom“, rekao je profesor Kvaščev.

Ističe da je veštačka inteligencija naučena kako da se ponaša na osnovu mnogobrojnih informacija koje mi posedujemo. Danas je imamo na svim uređajima.

„Kroz ceo model veštačke inteligencije treba da naglasimo koji problem imamo, pa da nabavimo veliku količinu podataka kako bi veštačka inteligencija naučila da se ponaša kao čovek. Treba da imamo puno slika koje su obeležena uz objašnjenje šta je na njima.

Zatim se odabere algoritam i kreće se u treniranje, a za to nam trebaju jako moćni računari, koji su umreženi sa milionima računara. Važno je pre implementacije podataka, sve informacije proveriti u aplikaciji. Ovo je princip koji važi za sve aplikacije“, istakao je prof. dr Goran Kvaščev, šef katedre za signale i sisteme, Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Ističe da je Kanada kolevka veštačke inteligencije, a prate je Kina, Japan, SAD. Primene su ogromne u svim sferama života.

(RTS)