Pretraživa biblioteka periodike za istoričare i hobiste

„Male novine“ Pere Todorovića iz 1888, časopis „Ritam“ i „Džuboks“, antifašistički „Dunav“ Adama Berenca, samo su neki od više desetina naslova srpske periodike koje je sada moguće „listati“ na portalu „Istorijske novine“ Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” koji ove godine postaje Pretraživa digitalna biblioteka periodike Republike Srbije.U ovom trenutku biblioteka obuhvata 600.000 pretraživih strana pre svega novinskih izdanja iz perioda pre 1949. godine, poput „Malih novina“ Pere Todorovića – prvog jednog „žutog lista“ u Srbiji.“Danas se mnogo govori o tabloidima, a mi ako pogledamo istoriju, videćemo da to uopšte nije novo. Kremansko proročanstvo je plasirano kroz ''Male novine'' i postalo je to što je postalo zahvaljujući Peri Todoroviću, koji je svakoga dana obećavao ljudima da će saznati šta piše u fascikli u užičkoj policiji“, kaže zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke Adam Sofronijević.U pretraživoj digitalnoj biblioteci, koja ima oko 4. 000 korisnika mesečno, milione pregleda i beleži stotine hiljada preuzetih stranica, mogu se čitati i satirične novine „Bodljikavo prase“, koje je izlazilo od u Drugom svetskom ratu 1941. do 1944. godine u okupiranoj Srbiji, međuratno „Vreme“, zatim „Beogradske opštinske novine“.Pročitajte još: DIGITALIZACIJA PERIODIČNIH IZDANjA: Baština „Borbe““Časopisi zapravo predstavljaju sliku jednog društva. Ako gledate periodiku, to je kao da ste stavili ruku na puls jednog društva. Tu se sve vidi – od svakodnevnih do velikih istorijskih događaja, njihov ođek u društvenom diskursu. Ako želite da saznate o istoriji nekog mesta u Srbiji, ukucate ime, na primer Čačak, i dobićete stotine ili hiljade članaka o tom mestu. Moći ćete da saznate sve o sportu, kulturi, nauci, kakvi su bili oglasi ili skandali u nekom periodu”, istakao je Sofronijević u intervjuu za Tanjug.U Univerzitetskoj biblioteci trenutno se radi digitalizacija materijala vezanih za popularnu kulturu – časopisi „Ritam“ i „Džuboks“, i Sofronijević očekuje da će čitaocima do leta biti dostupna celokupna arhiva časopisa „Ritam“, a do kraja godine i značajan deo časopisa „Džuboks“.Naglašava da je odabir materijala vrlo važan i da su sve to „zaboravljeni biseri kulturnog nasleđa“.“Ko nije živeo u tom periodu, teško da može da ima predstavu koliko je naše društvo bilo integrisano u tokove svetske popularne kulture i koliko je žurnalizam u toj obalsti bio na svetskom nivou, i po izboru tema i po autorima”, rekao je Sofronijević.Pročitajte još: SPAS NAŠEG PAMĆENjA: Digitalizacija Arhiva SANU u Sremskim KarlovcimaU toku je i digitalizacija kulturnog nasleđa Podunavskih Nemaca, a možda najzanimljiviji materijal iz te oblasti je antifašistički časopis „Donau“ (Dunav), koji je od 1936. do 1944. u Apatinu izdavao „zaboravljeni heroj naše istorije“, katolički sveštenik Adam Berenc.“Još 1936. on je shvatio kakva je priroda režima u Nemačkoj i to je napadao, zbog čega je imao problema s drugim pripadnicima nemačke manjine. Kada je Kraljevina Jugoslavija 1941. podeljena na okupacione zone, Apatin je došao u sferu mađarske okupacione zone i mađarske vlasti su odlučile da demonstriraju svoju nezavisnost na primeru Adama Berenca i nedeljnika ''Dunav'' i odbile su nemački zahtev da se nedeljnik ugasi i Berenc uhapsi. On je nastavio da izdaje antifašistički nedeljnik pod okupacijom Sila osovine, a sadržaj nedeljnika je prenosio i Radio London do koga su tajnim putevima dolazili primerci“, ispričao je Sofronijević.On je naveo i da je Berenc 1942. objavio niz uvodnika u kojima je tvrdio: „Ako mi kao nemačka manjina nastavimo da podržavamo nemački Rajh, nestaćemo sa ovih prostora“.“Taj čovek je bio vizionar i predvideo je šta će se dogoditi 1945. i ono što je i danas malo kontroverzna istorijska činjenica, tako da otvaranjem materijala, njihovom digitalizacijom, oni postaju pretraživi i dostupni, a mi prestajemo da budemo zarobljenici vremena i prostora u kome živimo. Možemo videti druge prostore i druga vremena i sagledati naše okolnosti na potpuno novi način, možda uvideti da to što nam se događa i nije u potpunosti novo, da postoje analogije i paralele i da sagledamo ljudsku prirodu što nam može pomoći da donosimo odluke, rešavamo svoje svakodnevne probleme i sagledamo društvo i društvene tokove na objektivniji način“, smatra Sofronijević.Digitalna biblioteka omogućava istoričarima i onima koje istorija i tradicija interesuju da za pet sekundi ili pet minuta pronađu materijal koji su ranije morali pretraživati satima, danima, možda i sedmicama.A to je moguće zahvaljujući projektu „Pretraživost digitalnog kulturnog nasleđa u praksi: primena preporuka nacionalnog okvira za digitalizaciju periodičnih izdanja u Republici Srbiji“, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, čime portal Univerzitetske biblioteke postaje centralno mesto pristupa pretraživim materijalima najznačajnijih biblioteka Srbije.Pretraživa biblioteka periodike bazirana je na domaćem softverskom rešenju koje je u potpunosti razvijeno u Univerzitetskoj biblioteci, a za izradu samih pretraživih materijala koristi se nemački program.“To je možda jedni primer da imamo nemačku lopatu, a srpsku peć, i nadam se da će takvih primera u kulturi biti sve vise, da će i druge institucije, gledajući ovaj primer, shvatiti da je 2019, da mi imamo nešto što se zove kriva tehnološkog razvoja koja je eksponencijalna i da ako idemo duž te krive, nikada nećemo stići one koji su daleko odmakli, ali da možemo preskočiti i da ima nešto što se zove prednost onoga koji kasno dođe, koji ne mora prolaziti korake koji su drugi prošli već se može odmah uključiti u više nivoe“, skreće pažnju Sofronijević.foto I.MarinkovićBibliotekarstvo je, primećuje, možda najbolji deo srpske kulture, posebno u oblasti digitalizacije i da se svet jako brzo menja, napreduje te „ko ne trči, taj se kliže nizbrdo“.“Mi živimo u doba veštačke inteligencije i mašinskog učenja, i ko te tehnologije brzo ne uvede u redovne radne procese, završiće na marginama i prezentacije kulturnog nasleđa i prisutnosti savremenog stvaralaštva i na svaki drugi način“, upozorava Sofronijević.On ukazuje i na međuzavosnost i povezanost sistema biblioteka, koji dobro funkcioniše, ali smatra da može i bolje zbog čega se kandidovao za upravnika Narodne biblioteke Srbije.“Zajedničkim pristupom problemima, još jačim objedinajavanjem bibliotečkog sistema kome težimo i koji je cilj, ideja i ishodište moje kandidature za upravnika Narodne biblioteke, očekujemo da ćemo imati jednu, na tehnologiji i kontinuitetu pozitivnih dostignuća, baziranu eksploziju pristupa i korišćenja novih funkcija koje će iz bibliotekarstva narednih godina uslediti”, naglasio je Sofronijević.On podseća da će Beograd naredne godine biti domaćin najvećeg bibliotečkog događaja u Evropi – godišnje konferencija udruženja visokoškolskih biblioteka – LIBER, koje okuplja više od 450 članica iz svih evropskih država.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike