Najbrže vesti u Srbiji

Kinezi prave najmoćniji kompjuter na svetu

Kineski naučnici razvijaju supermoćni kompjuter koji će moći da obavi kvintilion (milijardu milijardi) operacija u sekundi i ovdašnji naučnici tvrde da će to biti najmoćnija „mašina“ u svetu. Kompjuter je već nazvan „Tjenhe 3“, a njegov dolazak najavio je novinarima na marginama 19. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine Meng Sjangfej, jedan od šefova Nacionalnog superkompjuterskog centra. Biće to, kako je rekao, kompjuter deset puta brži od trenutno najbržeg na svetu, moći će da komunicira s visokim stepenom inteligencije, ali takođe da bude koristan u tradicionalnim industrijama poput metalske, praveći biznis modele, te kreirajući, recimo projekte za čitave male „pametna“ gradove. „On će podržavati razvoj zdravije, moćnije i digitalizovanije Kine“, poručio je Sjangfej. Upravo sada, kako je objasnio, „Tjenhe 1“, prvi kineski kvadrilionski kompjuter opslužuje više od 1.600 istraživačkih instituta u više od 20 kineskih provincija. „Kina namerava da postane najmoćnija tehnološka sila u svetu do 2035“, dodao je, navodeći da svake godine izađe sa studija više do 600.000 novih diplomaca obučenih za najviše tehnologije. On kaže i da će Kina nastaviti da ulaže u nova naučna i tehnološka dostignuća, te navodi da je veoma zadovoljan što njegova zemlja postaje inovacijski i tehnološki snažna nacija. Kina je, inače, bila svetski lider u nauci i tehnologiji još u vreme koje je prethodilo vladavini dinastije Ming. A zatim su u 14. veku te aktivnosti značajno smanjene. Četiri najčuvenija kineska otkrića iz tog perioda su papir, kompas, barut i štamparsko umeće. U 19. veku tek kineski reformisti počeli su ponovo da promovišu nauku i tehnologiju kao deo politike jačanja države. Nakon građanskog rata koji je u Kini okončan 1949. godine pobedom Komunističke partije, napori da se organizuje nauka u tehnologija bili su zasnovani na sovjetskom modelu, a Kulturna revolucija (1966-76) nije se odlučila za podršku kineskoj nauci i istraživanju. Nakon Kulturne revolucije Kina je, međutim, vrlo brzo postala jedna od svetskih vodećih tehnoloških sila, sa ulaganjima koja sada dostižu nekoliko stotina milijardi dolara godišnje, a na nauku i tehnologiju se danas gleda kao na stvar prestiža u postizanju ekonomskih i političkih ciljeva. Čak se neretko naučna i tehnološka dostignuća smatraju nacionalnim ponosom, pa se čitav pokret naziva „tehno-nacionalizmom“. I kineski kosmički program je jedan od najaktivnijih u svetu, a pre nekoliko dana objavljena je u ovdašnjim medijima vest da su kineski naučnici došli do zapažanja o „optičkom duplikatu“ gravitacionih talasa koji nastaju spajanjem dve binarne neutronske zvezde pomoću istraživačkog teleskopa na Antarktiku. „Spajanje crnih rupa sa izuzetno snažnim gravitacionim poljem ne može da izazove izbacivanje ili elektromagnetske pojave“, izjavio je Vu Sjuenfeng, istraživač Opservatorije Purpl mauntin Kineske akademije nauka. Kako objašnjava, sudar binarnih neutronskih zvezda prati serija elektromagnetnih pojava, koje su ključne za istraživanje o poreklu teških elemenata poput platine i zlata. (sputniknews.com)

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike