Bojan Leković o Chat GPT-u: Svi smo mi Aladin, hvatajmo korak sa duhom iz lampe

Progres koji smo kao vrsta ostvarili kroz istoriju jeste pre svega tehnološki. U korenu svake nove tehnologije je naša sposobnost da pojave opišemo na neki način. A onda bi se desio napor da na njih utičemo tako što bismo, na osnovu tih opisa, izgradili alate i oruđa. Najposle, svaki izazov bi postao inženjerski – smislena upotreba tih alata i oruđa.

U preračunarskom dobu, od piramida do 60-tih, inženjerske probleme čovečanstvo je rešavalo matematikom. Ali, matematika ima dva značajna praktična i time fundamentalna problema: da se lako razume kako se praktičan problem prevodi na jezik matematike (kako se neki problem matematički modeluje) i da se on lako i brzo reši matematički (ručno).

Najveći problem je bio u tome što običan čovek, koji je bio u svakodnevnom dodiru sa problemima, nije bio matematičar, niti je lako mogao da dođe do matematičara. I za modelovanje i za rešavanje. Matematičari su oduvek bili retki. Isak Njutn je simbol te retkosti.

Drugi problem od pomenuta dva rešen je pojavom računara, uz pomoć kojih su rešavani široko primenjivi modeli koji su zahtevali računanje i obradu.

No, i dalje nam je ostala potreba da “matematičar”, bolje rečeno programer, problem modeluje i isprogramira – pretvori dakle narodnim jezikom iskazane potrebe u niz kodifikovanih instrukcija za računanje.

Samo računanje tada radi računar. I to je naš ogroman napredak u odnosu na ranije, preračunarsko doba, kada se računalo ručno i sporo. Računarska revolucija je dovela do ogromnog progresa koji je zauzvrat kreirao još veću potrebu za daljim napretkom: modelovanjem, računanjem.

Programera nikada dovoljno

Zbog toga, kao i matematičara nekada, ni programera nikada dovoljno. Povrh toga, kao što je računanje bilo naporno i sporo, sada je programiranje naporno i sporo.

Sredstvo kojim se programeru objašnjava šta treba da modeluje jeste govorni jezik. Programer zatim to dalje objašnjava računaru korišćenjem programskog jezika. Programer je suštinski prevodilac između dva sveta, a u oba sveta se koristi neki jezik (npr. engleski, Java).

Sistem koji omogućava računaru da direktno “razume” običnog čoveka, neprogramera, podseća na inteligentan sistem i on se zove AI (veštačka inteligencija). Prve ideje za to smo videli u filmovima Odiseja u svemiru i Star Trek (čovek priča sa računarom).

Veštačka inteligencija (AI) je po mom mišljenju suštinski počela otkrićem matematičkog modelovanja govornog jezika. Da, jezika. Koliko nam je samo trebalo da ono što svi znamo – da pričamo – matematički modelujemo.

Usuđujem se da kažem da su svi ostali oblici AI (mimikovanje lica, naših pokreta za avatare, razni klasifikatori slika i tekstova…) po izazovu daleko jednostavniji.

Prevođenje jezika u brojke

Modelovanje jezika znači prevesti značenje onog što se priča u brojčane vrednosti (ili nizove) koje korenspondiraju tim značenjima.

Tako prevedeno značenje se onda može upariti sa bilo kojim poznatim algoritmima za rešavanje nekog konkretnog problema, kao na primer filter za obradu slike ili nekakvo uređivanje brojki ili teksta.

Ovo će imati za posledicu značajno ubrzavanje automatizacije jer je rešen “problem” programera kao prevodioca. Da se podsetimo, programiranje je naporno i sporo.

Zašto smo tek sada uspeli? Modelovanje jezika koji je jako kompleksan (samo od 100.000 frekventnih reči u engleskom moguće je napraviti 10^50 rečenica dužine 10 reči) zahteva ogroman računarski kapacitet da bi se svakoj mogućoj rečenici dodelilo nekakvo brojčano značenje. Ovaj računarski kapacitet je svet tek nedavno dobio.

Ulazimo u novo doba u kome će, zbog modelovanja govornog jezika, brzina pisanja softvera biti 1.000, možda 10.000 puta veća nego danas. Skoro svaki sistem će imati govorni interfejs i izvršavaće direktno govorne ili pisane zahteve običnih ljudi. Pretvoriće računar u sagovornika kao u Odiseji, Star Treku ili Aladinu (lampa umesto računara).

Takmičenje ideja

Počeće da se takmiče same ideje svih nas, a ne sposobnosti programera da se ideje sprovedu, jer skoro svaka ideja će biti sprovodiva. Biće dovoljno da je samo ispričamo AI sagovorniku – našem “duhu iz lampe”.

Da li će nestati potreba za programerima? Ne. Oni će i dalje rešavati zaista interesantne probleme – kreirati nove tehnologije, modele, algoritme, optimizacije, povezivati različite sisteme (integracija u najširem smislu). Biće i dalje jako vredan deo našeg, tehnološki još naprednijeg društva.

Svaki napredak podrazumeva promene, a one su propraćene strahom. Strahom od nepoznatog, od gubitka – gubitka privatnosti ili posla na primer. Ali, progres suštinski znači kreiranje više slobode i mogućnosti za svakoga. Svedoci smo najvećih promena u istoriji čovečanstva kao posledice otkrića veštačke inteligencije (odnosno modelovanja ljudskog jezika) i one će kreirati nove industrije.

Vreme je da uhvatimo priključak tako što ćemo se, svako od nas, poigrati Chat GPT-jem kao sagovornikom i razmisliti koje nove prilike donosi ova revolucija i koja bi mogla da bude naša, nova uloga u tome.

(RTS)