Bjelotomić: Veštačka inteligencija će prvo da napadne kancelarijske poslove

Direktor „Gugla“ je gotovo istovremeno sa najavom da ta kompanija radi na potpuno novi pretraživaču interneta koji će pokretati veštačka inteligencija, rekao i da za tu tehnologiju trebalo uspostaviti međunarodne okvire i sporazume poput onih za upotrebu nuklearnog oružja.

Više puta je direktor „Gugla“ rekao da ne može da spava zbog toga noćima. Kako Vi spavate? Možemo li i mi mirno da spavamo?

-S obzirom na protekle praznike i zbog hrane smo sigurno nemiran san, ali ne zbog veštačke inteligencije. U suštini jako je dorbo to što je pomenuo da ne smemo da ostavimo kompanija i privatnim entitetima da regulišu to što bi u našem društvu da radila veštačka inteligencija. To je nešto što treba da bude predmet društvenog razgovora.

Veštačka inteligencija bi mogla da zameni 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju investicione banke „Goldmen Sač“. Gde je čovek sada lako zamenljiv?

-Svaki posao koji ima neku mustru, znate, kada imate na desktopu gomile ikonica, pa tu piše različite vrste poslova, on samo otvori i menja deset posto tekstova, unosi ime prezime, JMBG klijenta… Takvi poslovi će verovatno biti zamenjeni. Mi desetak godina vidimo u fabrikama da automatizacija ulazi, da se menja broj ljudi. Ako pogledate neka mesta u Srbiji, kao što su Kraljevo i Kruševac gde su bile gigantske fabrike, gde smo imali hiljade zaposlenih u fabrikama… Ako te fabrike rade, govorimo daima jedna nula manje u broju zaposlenih. Robotika je odavno krenula da se zahuktava.

Sada, veštačka inteligencija će takođe krenuti da napada kancelarijske poslove. Ali kao što  smo videli zadnjih 10 godina, mi i dalje imamo problem sa nedostatkom ljudi, da rade u industriji, proizvodnji, vidimo da nam nedostaju određene vrste majstora u građevini. Tako da, u suštini, s jedne strane se dosta priča o tome koliko će ljudi biti zamenjeno, ali se ne upoređuje ta brojka sa onom koliko ljudi fale. U velikoj meri veštačka inteligencija će zameniti poslove za koje nema dovoljno ljudi.

Istorija nam je pokazala da, dok se sa pojavom novih tehnologija neki poslovi gase, stvaraju se novi, koji ranije nisu postojali. Koja su to zanimanja u nastajanju?

-Ne mislim da će potpuno novi poslovi, već će to biti hibridi postojećih poslova. Skoro je na nekom konkresu kolega rekao da su dali jednom senior programeru, čoveku koji ima puno iskustva, da uradi proveru nekog koda koji je napisan i njemu je trebalo sat vremena, zatim je to dato čet GPD i uz četiri, pet pitanja, čet je to uradio za 15 minuta. E vidite, bio je potreban čovek sa tolikim znanjem da postavi pitanja, ne može to bilo ko da dovede do rezultata. A druga stvar garantujem da niko neće pustiti tog seniora posle 15 minuta da ide kući, nego će mu reći sada možeš da radiš četiri puta više.

Dok čekamo da vidimo šta će u ovom smeru dešavati, ono što se dešava prethodnih meseci jeste da je tehnološka industrija je već otpustila 5 odsto više radnih mesta nego tokom cele 2022. i na putu je da nadmaši nivo gubitaka poslova iz 2001. godine. Da li može i ko da preživi skok inflacije, krizu?

-Recimo ako pogledamo „Amazon“, koji je najavio otpuštanje 18 hiljada ljudi, mpožemo to da posmatramo iz dva sloja. Jedan, stvari koje su kupovali, kompanije koje su pridruživali sebi, sada je svakako prilika da optimizuju i da otpuste višak ljudi. Recimo, kompanija koja se bavila prodajom cipela, nacionalni lanac zdrave hrane – tu se smanjuje broj ljudi, a istovremeno ono što je bitnije za nas i uticaće na nas. Takođe, tehnologije koje neće trenutno doneti novac, kao što je recimo optimazicija isporuke putem dronova, unapređenje plaćanja na neke vrlo egzotične načine, korišćenje veštačke inteligencije da bi se unapredila potražnja, te stvari koje će dugoročno doneti novac sad se zaustavljaju, jer kriza je i ne nastavlja se ulaganje u to. I to je važno za Srbiju, jer naše kompanije su partneri na tim projektima.

Razlog svega je inflacija, za koju stručnjaci kažu da je jako tvrdoglava. Inflacija najviše pogađa one ljude koji imaju relativno mala primanja, jer stvari koje oni kupuju čine jako skupim, a istovremeno najviše utiče da se oni otpuštaju. Ne zna se kada će inflacija stati, ni podizanje referentnih kamatnih stopa, koje najviše utiču na investicije. Ako se nastave investicije, povećavaće se broj zaposlenih u kompanijama, ako ih nema, smanjivaće se. Sva su očekivanja da će se ovaj drugi scenario nastaviti do kraja godine. 

(RTS)