Najbrže vesti u Srbiji

Posao i podrška vraćaju nadu i sigurnost

Mere zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje, Grada Novog sada i Edukativnog centra, s posebnim akcentom na žrtve porodičnog nasilja, prezentovane su na

konferenciji „Ekonomsko osnaživanje žrtava nasilja u porodici”. U pitanju su, između ostalog, mere samozapošljavanja, javnih radova, pripravničkog staža, novih radnih mesta, a član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević naglasio je da žene – žrtve porodičnog nasilja, imaju prioritet u odnosu na druge teže zapošljive kategorije.

– Na taj način želimo da približimo mere Grada, predstavimo svaki program posebno i ukažemo na to kako možemo uticati na ekonomsko osnaživanje žena koje su bile žrtve nasilja da bismo ih vratili nekom normalnom životu – rekao je Radojević. – Koordinacija između svih potrebnih činilaca je veoma dobra – a tu mislim na Nacionalnu službu, Centar za socijalni rad, Sigurnu žensku kuću, Edukativni centar i Grad Novi Sad – i već se vide konkretni rezultati.

Ekonomsko osnaživanje žena, osim prevencije, je, kako je istakla v. d. direktora Centra za socijalni rad Dobrila Čačija, i mogućnost da žene – žrtve nasilja nađu rešenje za probleme u kojima su i prevaziđu momenat ekonomske ugroženosti.

– Jedan od razloga zašto žene trpe nasilje je i ekonomska zavisnost, zbog čega se i trudimo da ih ekonomski osnažimo – istakla je Dobrila Čačija. – Zapošljavanje žrtava je ključni način rešavanja problema nasilja u porodici i njegovih posledica.

Čak 75 odsto korisnica Sigurne ženske kuće Centra za socijalni rad Grada Novog Sada je nezaposleno. Kako je rekla rukovodilac Sigurne ženske kuće Nada Padejski, kroz obuke Edukativnog centra taj broj bi trebalo da se smanji.

– Na republičkom nivou pokrenuto je umrežavanje relevantnih ministarstava i lokalnih organizacija koje se bave zaštitom žrtava nasilja u porodici, odnosno njihovim zapošljavanjem – objašnjava Nada Padejski. – To odrazumeva da se stručnjacima Centra za socijalni rad koji direktno rade sa žrtvama porodičnog nasilja daju jasne informacije o tome kako, kome i kada mogu uputiti korisnika na zapošljavanje. Na taj način će se ubrzati proces razmene informacija i same implementacije mera predviđenih za žrtve nasilja i druge teže zapošljive kategorije.

Nezaposlenost ipak nije osnovni uzrok nasilja, pošto je porodično nasilje uglavnom inicirano delovanjem više faktora, objašnjava Nada Padejski. Odgovornost je, međutim, uvek na počiniocu, a ekonomski osnažena žena oseća se sigurnijom i lakše izlazi iz nezavidne situacije. Ipak, i nakon dobijanja radnog mesta, naglašava Padejski, žene – žrtve nasilja i dalje se susreću s brojnim problemima u odnosu poslodavca prema njima, ali i u svom psihološkom funkcionisanju na radu. Zbog toga, dodala je ona, sve uključene instance moraju zajednički da pružaju podršku tim osobama tokom čitavog procesa, od zaključivanja ugovora u radu, do praćenja radnog toka.

(Dnevnik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike