Više kulture u srcu grada: Najavljena znatna ulaganja u muzeje i galerije

OSIM rekonstrukcije trgova i ulica u glavnom gradu, brojni su i projekti za obnovu institucija kulture ili njihovu gradnju. Idejna rešenja postoje za nekoliko objekata, a njihovom realizacijom muzeji će dobiti dodatni prostor kako bi izložili zbirke skrivene u depoima. Izgradnjom novih kulturnih sadržaja, srce prestonice, poput Kosančićevog venca, dobiće sasvim novi izgled.Zgrada staniceIZMEŠTANjEM železničkog saobraćaja sa savskog poteza, stvorili su se uslovi da zgrada Stare železničke stanice dobije novu namenu, postaće objekat kulture. Zdanje će istovremeno zadržati svoj duh kroz integraciju planirane metro stanice, čiji će ulazi i izlazi biti iza stanične zgrade. Ovo velelepno zdanje iz 1884, biće simbol novoformiranog Savskog trga čija je rekonstrukcija u toku. Predviđeno je da ovo zdanje već naredne godine bude uvršteno u jednu od muzejskih institucija Srbije, čime bi se dodatno obogatila kulturna ponuda Beograda. U razmatranju su predlozi da na 6.500 kvadratnih metara korisnog prostora stanice bude smeštena postavka Muzeja srednjeg veka, sadržaji Muzeja Nikole Tesle ili Muzeja istorije Srbije. Odluka o pomenutom zavisiće od veličine muzejskog fonda ovih institucija i dinamike realizacije drugih planiranih lokacija.PROČITAJTE JOŠ: Đakonije sa svih meridijana: Održan diplomatski bazar na SajmuVojna akademija – muzej gradaDUGO očekivana rekonstrukcija zgrade Vojne akademije u Resavskoj ulici deo je projekta njene prenamene u budući Muzej grada Beograda. Idejno rešenje uradili su arhitekate Jelena Ivanović Vojvodić, prof. Goran Vojvodić i Jovana Grujevska. Zdanje podignuto 1899. godine po projektu arhitekte Dimitrija T. Leka zadržaće se u svom gabaritu prema obodnim ulicama, a ceo muzej prostiraće se na 17.000 kvadrata. U levom krilu muzeja biće stalna postavka, a u desnom će biti smešteni depo, uprava, biblioteka, deo za konzervaciju. Ideja autora je da i to krilo bude otvoreno za posetioce. U dvorišnom delu biće amfiteatar sa zelenilom i arheološkim lapidarijumom, predviđenim za predavanja, odmor, radionice i projekcije. Zgrada će imati prijemni pult, multifunkcionalnu salu, knjižaru, prodavnicu suvenira i info-pult, kao i kafeteriju koja će gledati prema dvorištu. Rekonstrukcija bi mogla da počne sledeće godine.“Kolo“ u ĐumrukaniNOVA zgrada ansabla „Kolo“, prvog specijalizovanog scenskog prostora za umetničke igre u zemlji, biće napravljena na mestu bivše Đumrukane u Karađorđevoj 13, carinarnice koja je zbog svojih prostranih hala bila i prvi teatar u Beogradu. Na konkursu raspisanom u saradnji sa Društvom arhitekata za idejno rešenje, prva nagrada dodeljena je arhitektonskom studiju Zabriskie d.o.o. iz Beograda. Njihov glavni adut za pobedu bilo je rešenje spoljne scene, koja se fizički nastavlja na zatvorenu scenu, a koju je po potrebi moguće povezati. Time se stvara mogućnost niza različitih formi prezentacije i organizacije nastupa. Zahvaljujući otvorenosti staklene fasade objekta i isticanju korpusa velike scene u unutrašnjosti, korišćenjem crvene boje napravljena je simbolička veza sa Đumrukanom. Izgradnja kuće za „Kolo“ mogla bi da počne krajem 2020. ili početkom 2021. godine. Gradska galerija na KosančićuGRADNjA gradske galerije je prva faza u razvoju „kulturnog centra Kosančićev venac“. Budući kompleks ukopan je u padinu, a na njegovom krovu nalaziće se izložbeni plato. Taj vidikovac biće u nivou sa Kosančićevim vencem i zamišljen je kao pozornica za manifestacije. Sa vidikovca stepeništem i rampama posetioci će moći da se spuste do prvog, od ukupno tri nivoa galerije. Tu će biti glavni ulaz, info-pult, radionica, prostor za decu, sala za predavanja i kafić. Druge dve podzemne etaže predviđene su za izložbe. Kroz galeriju silaziće se u lagum koji izlazi na Karađorđevu ulicu. Ispred će biti postavljeni stolovi i stolice za odmor. Fasada će biti urađena od opeke, čime se ostvaruje kontinuitet sa zidinama Beogradske tvrđave, dok kose pešačke rampe na spoljnoj fasadi imitiraju pristanišne rampe. Gradnja galerije neće početi pre 2021. godine.PROČITAJTE JOŠ: Konkurs Press Photo Srbija: Najbolja vest u slici – Peđe MitićaKuća arhitektureSTRUČNjACI su dugo na stanovištu da je Beogradu potrebna „kuća arhitekture“. Ipak, od početne ideje bivšeg gradonačelnika Siniše Malog, da Kuća arhitekture bude u takozvanoj Španskoj kući u Ulici braće Krsmanović 2 odustalo se zbog toga što je ovaj objekat u procesu restitucije. Sada je ideja da se ovo zdanje nađe u pilonu stuba Brankovog mosta. Ovo nije prvi put da se na potezu Karađorđeve ulice pominje kulturni objekat koji bi inspirisao razvoj i ulogu arhitekture u društvu i prostoru, podstakao razmenu arhitektonskog, razvojno-naučnog, društvenog i sektora lokalne uprave. Prostor unutar pilona Brankovog mosta bi upravo za tu ulogu mogao da sadrži hol sa info-pultom, knjižaru, suvenirnicu, višenamenski prostor za izložbe, predavanja, prezentacije aktuelnih konkursa. Ideja je tek u začetku, pa se još ne zna kada bi prvi posetioci mogli ovde da zakorače.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike