Najbrže vesti u Srbiji

Spasavaju sklonište, ugrožavaju komšiluk

PROBLEM prokišnjavanja skloništa u novobeogradskoj Ulici Otona Župančiča „Javno preduzeće za skloništa“ planira da reši tako što će dopustiti izgradnju dveju zgrada na tom mestu. Ko je budući investitor, nije poznato, ali žitelji ove ulice već poručuju da je ovo rešenje apsolutno neprihvatljivo. Oni smatraju da će novi objekti zatvoriti ionako uzak prostor između dve velike lamele, uništiti jedinu zelenu površinu u kvartu i zakloniti svetlost velikom broju ljudi koji stanuju sa leve i desne strane skloništa. Opština Novi Beograd prednjači po broju skloništa, ima ih ukupno 250 na spisku nadležnosti JPS. Takođe, samo se ovde nalaze takozvana atomska skloništa, odnosno ona sa najvećim pojedinačnim kapacitetom i stepenom zaštite. Većina njih je, međutim, ruinirana i zapuštena. Takav je slučaj i sa katakombom u Ulici Otona Župančiča, koja godinama unazad prokišnjava i gde se stvaraju poplave. S obzirom na to da novca za rekonstrukciju nema, odgovorni u „Javnom preduzeću za skloništa“ planirali su da na mestu gde se sada nalazi ovaj objekat dozvole nadziđivanje. – Pre nekoliko dana sam na ulaznim vratima zgrade zatekao obaveštenje da je u Gradskom zavodu za urbanizam izloženo idejno rešenje nadziđivanja skloništa – kaže, za „Novosti“, Vukašin Đorđević, koji živi u ovoj ulici. – Budući da mi nije bilo jasno šta tačno planiraju, pogledao sam plan i video da je neko osmislio da na zelenoj površini, inače, jedinoj u kvartu, širokoj nekoliko metara, podigne stambene objekte. Naš sagovornik kaže da i laici mogu zaključiti da na ovoj lokaciji ne postoje prostorni, ni infrastrukturni uslovi potrebni za takvu izgradnju. Kako kaže, parkinga ni sada nema dovoljno za stanare okolnih lamela, a izgradnjom dveju zgrada nastaće potpuni haos. Zbog čega je doneta odluka da se katakombe zatrpaju, a zelenilo iznad njih uništi, nismo uspeli da saznamo, kao ni to ko će graditi objekte, niti ko će prodavati kvadrate. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je nedavno, na pitanje čitalaca „Novosti“ iz ovog kraja, da je gradnja moguća „ukoliko to statika dozvoljava“. On je dodatno objasnio da ima više takvih slučajeva i objekata u Beogradu: – Naravno, neophodno je da se sve radi u dogovoru sa nadležnim republičkim JP za skloništa. U ovom preduzeću dobili smo neverovatno kratak odgovor s obzirom na značaj teme, da se sve radi u skladu sa zakonom i u skladu sa godišnjim programom poslovanja. – Shvatam da „Javno preduzeće za skloništa“ ima problem sa održavanjem imovine, jer nisu na budžetu, ali sam isto tako svestan da su mnoga izdata pod zakup za razne namene – navodi naš sagovornik iz Otona Župančića. Njegove komšije smatraju da gradska uprava nikako ne bi smela da dozvoli takvu dehumanizaciju prostora i „uklještenje“ objekata gde ih nikad niko nije planirao samo da bi jedno javno preduzeće izbeglo prokišnjavanje na jednom od objekata. NADLEŽNOST U BEOGRADU postoji ukupno 1.205 skloništa, koja su, pretežno, izgrađena nakon Drugog svetskog rata. Od osnivanja „Javnog preduzeća za skloništa“, 1992. godine, do danas, njihovoj nadležnosti pridodato je oko 110 blokovskih katakombi od investitora.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike