Beogradske priče: Pečati pogroma na Starom sajmu

Užasni događaji tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu ostavili su neizbrisive pečate na našem gradu. Samo jedan od njih bio je logor na Starom sajmištu. Tokom 1942. godine na ovom mestu je stradalo oko šest hiljada Jevreja, da bi potom logor nastavio svoje zlo postojanje pošto je ovde dopremljeno i nastradalo još mnogo hiljada ljudi koji su ovde dovedeni sa teritorija gde su izbijali ustanci posle okupacije. Mnogo knjiga ispisano je povodom ovog jezivog stratišta. Samo jedan od mračnih delova priče predstavljala je činjenica da je način na koji su sve žrtve usmrćene bio daleko od razuma današnjeg čoveka. Naime, zarobljenici su smeštani u poseban kamion koji je kasnije prozvan „Dušegupka“, u kojem bi bili pogušeni dok vozilo ne stigne do masovne grobnice u Jajincima. Kamion je imao kabinu za smeštaj zatočenika koja je bila hermetički zatvorena. Čim bi vozilo napustilo prostor logora, u kabinu bi bili sprovedeni svi gasovi iz izduvne grane kamiona, i žrtve bi bile usmrćene. „Dušegupka“ je samo istovarila žrtve u grobnicu, a vozač je okretao natrag, po nove zatočenike. Ovo je samo jedna od jezivih priča koje su obeležile logor na Starom sajmištu. Inače, izgradnja ovog dela bila je motivisana sasvim drugačijom idejom, budući da je Beogradski sajam, kako mu je bio prvobitni naziv, bio potpuno drugačije osmišljen. To je bio jedan od najatraktivnijih izložbenih prostora u Evropi onog doba. Od 1937. godine ovde su se održavale sjajne manifestacije, od Jesenjeg i Prolećnog sajma, do Vazduhoplovne izložbe i Salona automobila. Sve je nagoveštavalo godine ekonomskog procvata u vreme kada je Sajam otvoren. Ipak, zle kandže Drugog svetskog rata ovom delu, kao i samom gradu donele su sasvim drugačiju, kobnu ulogu. PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Kako su srne bežale sa Ade Ciganlije zbog poplava 1939. Snimci koje pokazujemo deo su ambijenta koji je krasio Sajam u prvobitnoj, predratnoj varijanti, a nekoliko godina kasnije usledili su i kadrovi koji su pokazali najružnije lice čovečanstva. Kula, koja i danas postoji nekada je bila centralni punkt u čijem prizemlju se nalazila radio stanica i razglas koji se obraćao razdraganim posetiocima sajamskih manifestacija. Nedugo zatim sve se promenilo, i ona je bila poslednje što će videti mnogi koji su se opraštali sa svojim postojanjem na ovom svetu. Jedan od paviljona prikazan je još dok je bio na skelama, a radnici puni entuzijazma se spremali da ga predoče očima javnosti 1937. godine. Već posle otvaranja Sajma, zbog velikog interesovanja publike i izlagača planirani su novi paviljoni koji će proširiti izložbeni prostor. Na žalost, dva snimka pokazuju podizanje jednog zdanja, kao i ratna oštećenja na zgradi koja je postojala samo nekoliko godina… ULAZ Ulica koja je vodila kroz ulaznu kapiju u Sajam i danas postoji. Baš kao i delovi kućica koje su bile, prvo ulaz u izložbeni prostor, a potom, na žalost, u koncentracioni logor. Fotografija pomaže posmatraču da jasno uoči mesto gde se ulazilo prema centralnoj kuli i središtu Sajma.

(Večernje novosti)

Napišite komentar