BEOGRADSKE PRIČE: Nevinost bez zaštite

Dugo je Beogradom kružila legenda o Dragoljubu Aleksiću, čoveku koji je bio najugledniji akrobata na ovom prostoru (a verovatno i šire) tokom sredine 20. veka. Izvesno je da bi njegova slava bila i znatno veća da njegov usud nije odredio da na špicu karijere bude baš u trenutku kada je Drugi svetski rat, prvo zakucao na vrata, a onda „oduvao“ i vrata i život u gradu. Beogradske novine su još dugo podsećale da je Aleksić, ipak, odvažno usred rata odlučio da snimi film! Prikupio je novac izvodeći vratolomije pred publikom koja bi se često odazivala na najave da će poznati akrobata nastupati na nekom mestu. Od novca koji bi tako prikupio, Aleksić je rešio da napravi film koji se zvao „Nevinost bez zaštite“. Dabome, on je bio i režiser i glavni glumac. Interesantno je bilo i to da je film bio reklamiran u to vreme kao prvi „100 od sto srpski film“, a još jedan sastavni deo reklame govorio je kako je to film sa „srpskim govorom, pesmom i muzikom“. Pažljivi hroničari zabeležili su da je film snimljen u Beogradu, da je dužina trake iznosila 1266 metara, a da je trajanje bilo tačno – 46 minuta. Pročitajte još – BEOGRADSKE PRIČE: Fama o „starim Beograđanima“ U to vreme je na Terazijama bio kultni bioskop „Takovo“, otprilike na prostoru gde je danas ulaz u Bezistan, kao i zdanje nekadašnjih Robnih kuća. Stare fotografije govore kako je u to vreme „sentimentalni sadržaj filma privlačio gledaoce“. Bio je to razlog što su redovi za karte ispred „Takova“ umeli da se oduže. Kako smutna vremena nose i iste takve posledice, tako je i Aleksić silno propatio zbog emitovanja ovog filma. Tokom samo nekoliko godina našao se između „čekića i nakovnja“, odnosno između partizana i Nemaca. Film je bio emitovan pred oduševljenom publikom. Glavni junak je pomagao nezaštićenoj, sirotoj devojci, pa su kadrovi među ondašnjim posmatračima neretko izazivali glasne ovacije. Međutim, to je smetalo Nemcima, koji su nedaleko odatle imali svoj bioskop i koji su ovakvo ponašanje tumačili kao provokaciju. Mada se izvukao iz nevolje sa Nemcima, Aleksić je odmah po oslobođenju bio pod optužbom novih, komunističkih vlasti, iako je bilo očigledno da je film bio namenjen našoj publici. Optužili su ga za saradnju sa okupatorom, iako njegovo delo nije ni po čemu odgovaralo Nemcima. Ponovo se jedva izvukao jer su partizanske vlasti ipak odlučile da odustanu od optužbe za kolaboraciju. Na kraju je njegova sudbina ipak bila tiha i tužna. Otišao je sa ovog sveta kao puki siromah, iz jednog staračkog doma, zaboravljen od onih koji su ga nekada toliko voleli. ZEMUN POLjE U znak sećanja na velikog entuzijastu, gradske vlasti su odlučile da mu posvete i jednu ulicu. Tako u Zemun polju postoji Ulica akrobate Aleksića, u spomen na ovog anažnog, energičnog i neobičnog čoveka.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike