Beogradske priče: Muke nekadašnjih radio urednika

„CRNA zemljo i zelena travo, što me nisi pokrila odavno“ – bio je vapaj urednika Radio Beograda kada su 1939. godine morali da trpe sve one koji su želeli da postanu zvezde. A sudeći po reportažama predratne štampe, takvih je bilo – previše. Prelistavajući arhivu lista „Vreme“ koji je izlazio u tom periodu nalazimo interesantnu reportažu novinara Bogoljuba Cikote, koji je strpljivo nadgledao audicije koje je organizovao Radio Beograd. Treba se setiti da je tada radio bio nezamenljiv „prozor u svet“ za mnoge Beograđane, da televizija nije postojala, a da je za buduće pevače vrhunac karijere bio nastup na najpopularnijoj radio stanici. Manirom iskusnih poznavalaca, stručnjaci Radio Beograda su vrlo pažljivo birali ko će stati pred mikrofon i otpevati nešto pred velikim auditorijomom. Ali, konkurencija je bila oštra, a često i veoma teška. O tome Cikota veoma upečatljivo piše… PROČITAJTE JOŠ – Beogradske priče: Kako smo se oprostili od Aleksandrovog mosta „UMETNICI“ – Lepa je tehnička tekovina koja se zove radio – počinje pripovest naš novianar.- Koliko puta čovek umoran od posla uveče sedne pored aparata i odmara se slušajući lepu narodnu muziku ili nešto drugo. Ako ste raspoloženiji vi polako u mašti stvarate lik pevača ili pevačice idealizujući ga zaneseni lepom pesmom. A male šiparice idu i dalje i pretvaraju svoju simpatiju u ljubav, pišući neumorno nežna pisma nepoznatom pevaču koji je, recimo baš sinoć, onako osećajno pevao „Zaljubljen sam draga“… Ali, svaka pozornica ima i svoj zakulisni život. Zato Cikota dalje piše da je tako i sa radio prenosom. – Koliko lepih pesama pevaju nimalo lepi ljudi, a koliko mekih i baršunastih glasova izlazi iz grla žena teških recimo 120 kilograma. A ipak to nije važno. Važan je materijal. E, da bi beogradska radio stanica imala što veći izbor dobrog materijala, određene su svake nedelje pre podne probe, ili audicija, kako se to stručno zove, gde može svako da dođe i peva šta hoće, a stručna komisija, koja je za to određena, odlučiće da li će vaš glas osim komisije slušati još i hiljade radio slušalaca. Potom priča nastavlja svoj tok, i to ispod naslova „Galerija nazoviumetnika, sa velikim ambicijama – a bez sposobnosti“. Tako saznajemo da je u jednoj sali u Radio Beogradu postavljen mikrofon, a da u drugoj sedi komisija koja sluša kandidata i njegovo izvođenje. – Upravo mi je gospodin Sima Begović, radio pevač i muzičar pričao o jednom mladiću koji je tri puta dolazio na audiciju nastojeći po svaku cenu da bude primljen. A nije imao ni sluha ni glasa. Sve što je imao bila je samo nekakva preporuka, ali na žalost – on je ipak odbijen kao nesposoban. Mislite da je to bilo dovoljno za njega? Ne, on je verovatno smatrao da je žiri subjektivan i zato se poslužio trikom. Došao je i po četvrti put, samo ovog puta maskiran sa crnim naočarima. Gospodin Begović ga je prepoznao, i pre nego što je mogao da izusti koju reč, i da tako spase i sebe i komisiju torture, mladić je dobacio: „Ah, nisam ja taj što je bio ovde prošle nedelje!“. Šta su mogli nego da ga i po četvrti put slušaju? Begović nije ni završio ovu priču, kad je u studio ušao jedan mladić dosta skromno obučen. Zbunilo me u prvi mah iskrivljeno lice gospodina Begovića koji se ipak sa mladićem rukovao kao stari znalac. Video sam kroz stakleno prozorče u drugoj sobi članove komisije kako se hvataju za glavu bacajući se u naslonjaču. Shvatio sam da je ovaj mladić bio „ON“, ovog puta bez crnih naočari. Došao je i peti put… PROČITAJTE JOŠ – Beogradske priče: Englezovac iznad Slavije POBEDA ILI SMRT Naš reporter nastavlja priču, pa opisuje druge kandidate koji su pristigli na audiju. Jedna simpatična Slovenka osvežava atmosferu prijatnim sopranom, jedna sa maramom na glavi „peva“ neke rumunske pesme, a potom jedna starija gospođa bez sluha peva „Kad bi ove ruže male“. Oni se ređaju ispred mikrofona, a komisija sedi i strpljivo sluša… Uskoro ciga Toša vadi cigaret-papir i svira u češalj. On računa da je već dosta pevača, pa da je došlo i njegovo vreme. Sledeći netalentovan kandidat pokušava da zbuni komisiju tako što će otpevati pesmu na italijanskom jeziku, ali ni to ne prolazi… Priča je kulminirala potencijalnim samoubistvom. Naime, bila je jedna žena iz Vojvodine, koja je u svom selu svima raspričala kako ide u Beograd da peva na radiju, i uskoro je krenulo začikavanje iz komšiluka, budući da njenu pesmu niko nije čuo. Čekali ljudi, čekali, i strpljenje je prešlo granicu. Jedna grupa zlopamtila, da bi se osvetili gospođi za prevaru, dogovori se jedne večeri, pa dođu pred njenu kuću sa kantama i počeše da lupaju i da se deru: „Ovde Radio Beograd, sad će pevati gospođa ta i ta…“. I tako se nastavilo i drugo veče, pa i treće. Žena je u počektu plakala, a onda joj dojadilo i reče jednog dana svome mužu da će izvršiti samoubistvo. Muž se uplašio da ne ostane udovac i dotrči prvim vozom u Beograd, pa pravo u radio stanicu. Našao komisiju, ispričao svoje jade, komisija je saslušala i objasnila o čemu se radi: gospođa nije zadovoljila i šta oni tu mogu? Ali, muž je nastavio da moli: „Gospodo, ona će se ubiti…“. Da bi skinula ovo pitanje sa dnevnoga reda, da bi sprečila tragediju, komisija je odlučila da gospođa zaista propeva preko radija. Zato su je odredili da peva jednog dana u vreme kada je ionako emisija rđava, tako da publika ne primeti stvar. Eto, ovako je rešen jedan tragičan problem i sprečena bračna tragedija. PROČITAJTE JOŠ – Beogradske priče: Harfistkinje za beogradske boeme Citirajući muke radio pregalaca od pre osam decenija samo smo vas na kratko uveli u probleme koji su imali stručnjaci onog doba. To će reći da naše, današnje muke, tokom kojih svakodnevno imamo uvid u rad kojekakvih egzibicionista sa estrade, nisu samo „privilegija“ današnjih vremena. Uvek je bilo onih koji hoće – ali ne umeju. KOMISIJA NA čelu komisije pred koju su izlazili „kandidati“ bio je gospodin Vukodragović, šef Muzičke uprave, sekretar Vojislav Vučković i mladi kompozitor Stanojlo Rajić. Novinari beleže da je u studiju još i poznati radio-pevač Sima Begović, koji ima posebno težak zadatak, da na gitari prati svakog kandidata. Krupne kapljice znoja često su izbijale na njegovo čelo…

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike