Beogradske priče: Legende na četiri točka

Davne 1939. godine neki eksponati na Beogradskom sajmu uzburkali su krv naših ljubitelja automobila. Samo jednu godinu pre toga održan je veliki Salon automobila koji je već „regrutovao“ ogroman broj poštovalaca četvorotočkaša, da bi kasnije još jedan konkurs privukao veliku pažnju. Tadašnji organizatori na Beogradskom sajmu nazvali su ga „Konkursom elegancije automobila“. U to vreme, pre osam decenija bila je aktuelna „motorizacija“ kojom najvažniji ekonomski i saobraćajni stručnjaci poklanjaju veliku pažnju. Polako je postalo jasno da će drumski saobraćaj postati neprikosnoven, pa je njegovom napredovanju posvećena dužna pažnja, ali je Drugi svetski rat potpuno poremetio planove ondašnjih stručnjaka. PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Gradske prilike iz 1933. godine Pre toga Kraljevina Jugoslavija imala je strategiju da je razvoj železnice najvažniji. Ideja je bila u tome da železnička mreža može da dosegne kroz celu državu tako da svako može da je dosegne zapregom za jedan dan. Potom je voz bio sredstvo kojim se moglo otputovati na željeno odredište. Tako su automobili dugo bili privilegija bogatih, malobrojnih pojedinaca, dok su kamioni, kao vid transporta još bili nedostižni najvećem delu onih kojima je transport trebao. Gorivo je bilo neumereno skupo, a šverc iz Rumunije, koja je imala izvore nafte – redovna pojava. Ipak, stvari su se kasnije promenile, ali evo podsetnika na kasne tridesete godine prošlog veka. Izveštači sa Salona automobila iz 1939. godine skreću pažnju na „veoma veliki broj luksuznih kola i kamiona raznih svetskih maraka kojih nije bilo na prošlogodišnjem sajmu“. (Važno je reći da je onaj sajam, godinu dana ranije sigurno bio uspešniji, jer je 1939. godine ratni plamen ozbiljno pretio Evropi, koja je utonula u ratnu stihiju u septembru, kada je Hitler napao Poljsku. Tada su sajamske izložbe značajno utihnule.). Posebna komisija je tada raspisala „Konkurs elegancije“ koji je privukao veliku pažnju. Konkursna komisija je podelila automobile u dve grupe: one koji su bili jeftiniji od 50.000 dinara, i one čija je vrednost bila viša od tog iznosa. U isto vreme pažnju novinara je posebno privukao automobil prikazan na Nemačkom paviljonu, koji je bio prikazan kao presečen model pa su se jasno videli svi delovi unutrašnjosti vozila. Bilo je to vreme kada su velike svetske kompanije polako osvajale jugoslovensko tržište, pa je reklama za motorno ulje dostizala i pola novinske stranice, što nije bila ni malo jeftina investicija. Istovremeno su burno propagirani betonski putevi. I u posleratno doba ovakvi putevi bili su uobičajeni, a pravljeni su od betonskih ploča, čiji spojevi su bili povezani katranom. Takvi putevi su bili dugotrajni, ali ne toliko udobni kao asfaltni. Pa ipak, u odnosu na prašnjave, kolske puteve kakvih je bilo ubedljivo najviše u Jugoslaviji onog doba, betonski su bili pravi užitak za vozače i putnike. PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Jedna sahrana – dve konfesije Reklame onog vremena prikazivale su najmodernije automobile i kamione, koji su nuđeni novim vlasnicima. Dabome, tokom tridesetih godina nemačka industrija je dominirala, a tadašnja Jugoslavija bila zavijena u mračne strepnje od mogućeg nastupanja novog rata. „KOCKA“ I KALDRMA Asfalt i beton bili su osnovni način da se naprave najbolji putevi onog doba, mada je bila veoma aktuelna i „kocka“ koju su neki zvali i kaldrmom. Da se podsetimo, stariji Beograđani dobro pamte takve puteve, dok se još jedan uporno opire zubu vremena pored Sportskog centra „11. April“ koji vodi naviše, ka Bežanijskoj bolnici. Neki će ovakav put nazvati i „kaldrmom“ po uzoru na reč koja se odnosila na stare, kamene puteve. I, poneko će naivno pomisliti da je to turska reč koja se, eto, održala do danas u našem jeziku. To je samo donekle tačno. Istina je samo da su nam tu reč doneli Turci, ali je izvorno grčka i označava „dobar put“ (kalos dromos). Još u prastaro vreme takve putevi su pravili Rimljani, a potom i Vizantijci.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike