Beogradske priče: Ledina, aerodrom i pesak

Beogradski aerodrom, prvi koji je bio u našem gradu od 1927. godine, prvo se ugnezdio podno padina Bežanijske kose. Prvo ozbiljno letelište onog doba bilo je napravljeno tako što je tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a potonja Jugoslavija odlično držala ritam sa razvojem vazduhoplovstva u Evropi i svetu. Svesni razvoja avijacije, a posebno njenog trgovačkog i saobraćajnog uticaja na Starom kontinentu, naši veterani iz Prvog svetskog rata veoma umešno osnivaju prvo domaće vazduhoplovno preduzeće „Aeroput“. Krajem dvadesetih godina pravi se i prvo kvalitetno letelište. Preteče tog aerodroma bile su „travnate piste“ u okolini sela Jabuka, pored Pančeva, ali se ispostavilo da dobroćudna banatska ravnica ipak nije dovoljno dobra zbog udaljenosti od prestonog grada. Ozbiljno planiranje uputilo je avijatičare da „se ugnezde“ na teritoriji današnjeg Novog Beograda, pokrivajući dobar prostor u njegovom centralnom delu. Od blokova 37 i nekadašnje okretnice autobuske linije „65“, pa do „Airport citija“ bile su pista, stajanke, hangari… Do danas je sačuvan samo hangar koji je projektovao Milutin Milanković. Iako je ostao u istoriji nauke poznat po mnogim drugim dostignućima, danas mnogi ne znaju da je istovremeno bio i vrhunski građevinski inženjer. Pročitajte još – BEOGRADSKE PRIČE: Drugo lice prestonice Prostor potonjeg Novog Beograda morao je da se proširi po oblasti koju je nekada prokrivao aerodrom. Iako je onaj, pre Drugog svetskog rata bio namenjen i civilnoj i vojnoj avijaciji, posleratna Jugoslavija imala je stratešku i ekonomsku potrebu da razdvoji ova dva aerodroma kako je to i danas. I, dabome, da ih izmesti od urbanog jezgra koje se munjevito širilo. Tako su aerodromi u Surčinu i Batajnici zauzeli svoje mesto u domaćoj vazduhoplovnoj istoriji, a ovaj, prvi i najstariji je prosto – zaboravljen. Stare fotografije ipak nas podsećaju na mesto koje je imalo veliku civilnu i vojnu ulogu u prošlosti našeg grada. Doduše, potonji soliteri i moderne građevine, kao i novobeogradski „blokovi“ tražili su način da zauzmu svoje mesto, a sećanja onih koji pamte prošlost moćnih, klipnih aviona polako su tonula u istoriju. Danas su samo fotografije ostale da dopričaju ponešto od prvom beogradskom aerodromu, koji u žargonu danas zovemo i „Starim“. INICIJATIVA Udruženje ljubitelja vazduhoplovstva i danas insistira da se ulice u okruženju Starog aerodroma nazovu imenima Tadije Sondermajera, „Aeroputa“, kao i da se ovaj deo grada ipak nosi spomen na one koji su utemeljili domaću avijaciju. I to sa velikim krilima.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike