Beogradske priče: Ambijent međuratnog grada

SVAKA metropola odvajkada ima svoje glamurozne događaje. I svako od moćnih stanovnika želi da se „pokaže pred svetom“, da zauzme svoje visoko mesto u gradskoj hirerarhiji visokog statusa. Tako nas neke stare fotografije vode u vreme raskošno okićenih automobila i veselih svatova iz najvišeg establišmenta. Automobili su bili obeležje visokog statusa i u to doba su bili neobično skupi. Imati dobar auto bila je stvar prestiža, ali je činjenica da je cena goriva na beogradskim ulicama bila znatno veća nego u inostranstvu. U provinciji je to bilo još gore po potrošače.PROČITAJTE JOŠ – Beogradske priče: „Farmazoni“ i njihovo doba Trgovci benzinom poslovali su uz višestruko dobar profit. Razlog je bio u tome što se država oslanjala na železnicu, dajući joj apsolutni primat, pa je benzin, koji smo uvozili iz Rumunije po ceni od jednog ili dva dinara, na ulici dosezao neverovatnih 12. Međutim, taksi služba uskoro zauzima svoje mesto pa je najpoznatija taksi stanica bila pored Narodnog pozorišta, spuštajući se niz Francusku ulicu. PROČITAJTE JOŠ – Beogradske priče: Kirova grobnica Neznanog junaka Smena zaprežnih kola i „modernih“ automobila nije išla ni brzo ni lako. Snimci legendarnog Ace Simića podsećaju na ambijent današnjeg Trga Republike, koji je tada nosio naziv Pozorišni trg. Uporni fijakeristi želeli su da očuvaju svoje mesto pod suncem, a zanat u gradu. Nešto niže uz savsku obalu, pored Železničke stanice, rabadžije su zarađivale svoj krvavi hleb. Oni su bili vlasnici zaprega kojima bi prevozili različite terete i robu koja je železnicom pristizala u Beograd. Svi su ti zanati vremenom bili napušteni, a evo, nekoliko snimaka podseća na to kako je Beograd živeo tridesetih godina.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike