Šest stvari koje mogu da odluče meč Đokovića i Nadala

Đoković vodi 29-28 u pobedama, s tim što je ta prednost u prethodnom periodu smanjena jer je Nadal dobio poslednja dva međusobna duela (nedavni u finalu Rima, te poslednji na Rolan Garosu u prošlogodišnjem finalu).

Tek šesti put se sastaju u polufinalima grend slemova, ali treći otkad su se obojica etablirali kao članovi "velike trojke".

Prethodna dva bila su epska – ono 2013. na istom mestu, kada se Novak upecao i ispustio priliku u petom setu da eliminiše kasnijeg šampiona, a onda i pet godina kasnije u Vimbldonu.

To polufinale trajalo je takođe pet setova, raspoređenih u dva dana i Srbin je poslednji deo igre u svoju korist rešio 10:8.

Od tada se mnogo toga promenilo, Nadal će i sada biti favorit, ali to ne znači da mu unapred treba upisati trijumf. Mnogo je faktora koji bi mogli da reše predstojeći okršaj, kako spoljnih, tako i onih koji se tiču samih igrača.

Šest najvažnijih je pred vama…

Loptice i odskok

Organizatori Otvorenog prvenstva Francuske u tenisu promenili su pred prošlogodišnje izdanje snabdevača loptica i kompaniju "Babola" zamenio je "Vilson". Jedna od najvećih promena u poslednje dve decenije odrazila se na igru već u uvodnim godinama, pa je, na primer, Dominik Tim završio učešće šokantnim porazom u prvom kolu.

Nove loptice su sporije i teže u odnosu na one kojima je u Parizu igrano do prošlog septembra, jedan od najglasnijih protivnika bio je i sam Nadal, ali je ovog juna potvrđeno da mu one ipak daju više prednosti u odnosu na Đokovića.

Osim što nisu toliko prodorne kako prethodne, "Vilsonove" loptice mnogo više odskaču i bolje primaju spin, nešto na čemu se Rafina igra bazira.

Udarcima koji proizvode visok odskok, posebno sa moćne forhend strane, želeće da diktira ritam i odgura Novaka od osnovne linije, kako bi ga stavio u zonu iz koje nije toliko opasan na najsporijoj podlozi.

Početak meča

Sve do 2020. ovaj faktor je bio važan, ali ne u grupi presudnih, jer su borbe dvojice velikih rivala umele da potraju i više od pet sati, donoseći veliki broj preokreta. Svakako da je i u prošlosti bilo vrlo bitno ko će zadati početni udarac, ali je tek prošle sezone, i to u finalu, ono izbilo u prvi plan.

U trenutku kada je Đoković bio možda i najbliži da konačno Nadala sruši u finalu Rolan Garosa, kada su svi mislili da igra najbolji tenis na šljaci u karijeri, bolji i od čuvene 2016. kada je kompletirao karijerni grend slem, desilo se potpuno suprotno.

Kao da se nije pojavio u prva dva seta i dozvolio je "biku sa Majorke" da ga potpuno oduva sa terena stadiona "Filip Šatrije". Za nešto više od sat i po vremena na semaforu je pisalo 2-0, a Đoković je osvojio samo dva gema. Štaviše, prvi deo igre izgubio je sa "nulom".

Sada je jasno da to mora da izbegne ukoliko želi da ima šansu za trijumf i ne dozvoli da "momentum" odmah pređe na stranu protivnika. Ako se to desi, Nadal praktično postaje nepobediv u svojoj drugoj kući.

Glava

Usko skopčan sa prvim je i drugi faktor, tokom godina možda i najznačiji u rivalstvu koje je obeležilo Open eru. Prvi deo istog u potpunosti je pripao Špancu, ali je od 2011. mentalna prednost na strani Srbina, koji je uspeo i da preokrene odnos pobeda u svoju korist.

Malo je igrača koji mogu da se pohvale time da su sposobni da velikom šampionu iz Manakora mogu da "uđu u glavu".

Na početku je to polazilo za rukom Niku Kirjosu, Rodžeru Federeru u prvoj polovini njihovog rivalstva, ali nikome u toj meri i toliko dugo kao Đokoviću. Niz od sedam pobeda koje je imao početkom prošle decenije učinile su da je često izgledao kao da mu više odgovara da igra sa Rafom, nego nekim slabije rangiranim igračem, pošto je pronašao recept.

Nadal ne bi bio tu gde jeste da se vremenom nije prilagodio i pronašao način da promeni svoj pristup ovim duelima. U prilog tome idu dva prethodna meča koje je rešio u svoju korist i gest nakon osvajanja prošlog Rolan Garosa, koji jasno pokazuje da mu je, možda i od samog pehara, važnije što je do istog došao baš preko Đokovića.

Sada je rezultat gotovo izjednačen, nepoznanica nema i onaj koji bude mentalno čvršći u nameri da sprovede svoj plan igre, doći će do pobede.

Servis i ritern

Ako pitate tenisere koji je najvažniji udarac u njihovom sportu, apsolutna većina će vam reći da je to servis, iako je upravo Đoković uveo taj trend da je od istog možda važniji ritern. No, početni udarac će biti onaj od kojeg će zavisiti uspešnost sprovođenja gorenavedenog plana.

Obojica vole slajs servise kojima mogu da otvaraju teren za sledeći napad, kao i da se na isti oslone u važnim trenucima. To posebno važi za Španca – u visokom procentu, pošto je levoruk, gađa protivnički bekhend kada se suočava sa problemima.

Tokom turnira Novak je bio nešto uspešniji što se tiče procenta ubačenog prvog servisa, dok je Nadal za procenat bolji u uspešnosti realizacije.

Kada je drugi servis u pitanju, minimalna je prednost na strani srpskog igrača, ali je duel sa Mateom Beretinijem u četvrtfinalu pokazao da ni dobri procenti ne znače mnogo lakih poena i gemova.

Italijan uspevao da parira i kada je Đoković bio na više o 80%, što je svakako bilo frustrirajuće za šampiona iz 2016. Uzdaće se Novak u svoj ritern, ali i u veoma visok procenat realizovanih brejk prilika.

U proseku u Parizu osvaja dve od tri brejk šanse i, kada se to sabere sa Rafinim slabijim učinkom kada se suočava sa prilikama rivala (samo 11 spasenih od 22), mogao bi dodatno da optereti branioca titule.

Đokovićev bekhend

Ovaj udarac tehnički je ključ velikog rivalstva koje danas proslavlja 58. epizodu. Kada se svi aspekti stave na stranu, Đokovićeva sposobnost da se odupire Nadalovim forhendima i onome što je opisano u prvom razlogu ovog teksta, donela su mu i fizičku nadmoć na terenu.

Novak može da bekhende hvata visoko i neutrališe spinove, ali će sada morati dodatno da se adaptira i udara ih "u penjanju", smanjujući rivalu vreme i prostor za reakciju. Dijagonala je tu važna zbog činjenice da se Rafi ne dozvoli da zakoračuje u teren, dok će paralela biti ona koja će praviti razliku.

Tokom turnira je redovno pogađao, mnogo više nego ranije, a kada ona ulazi, jasno je da prednost na strani osvajača 18 grend slemova.

Takođe, njegova bekhend paralela pada na Špančev bekhend, odakle mu je mnogo teže da kreira uglove za napad kao sa forhend strane.

Drop šotovi i promene ritma

"Kontrolisana agresivnost" je kovanica koja je obeležila karijeru Novaka Đokovića i njegov pohod na najveće visine u "belom sportu". Izuzetnom kombinacijom pametne, strateški raznovrsne igre, došao je do momenta kada je gotovo nepobediv.

Ni sada neće morati da gađa linije, ali će recept za trijumf biti da konstantno šalje duboke lopte i često menja ritam.

Slajsevima ili, što često ume da iznervira njegove navijače, skraćenim lopticama. Drop-šotovi postali su omiljeni deo Novakovog asortimana, ali nisu uvek blagodarni. Statistika pokazuje da je u njihovom meču u 2015, jedini put kada ga je pobedio na Rolan Garosu, Đoković često pozivao Nadala na mrežu i to mu se isplaćivalo.

Drop-šot je veoma bitan za promenu i kontrolu tempa, odnosno držanje Nadala u neizvesnosti.

Međutim, neće smeti da preteruje kao u prošlogodišnjem finalu ili u nekim prethodnim okršajima. Protivnici mogu da se naviknu i pronađu rešenje, a kada je tako, i kvalitet tih udaraca počinje da opada.

Nadal će mnogo ređe skraćivati loptiice, činiće to samo u momentima kada je siguran da je Srbin daleko od osnovno linije i pretežno će ih slati iz forhenda. Đoković većinu svojih drop-šotova igra bekhendom.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар