Nole ka dvaes’petici

Novak Đoković je upisao 370. pobedu u karijeri na grend slem turnirima, još jedan rekord… To deluje sasvim uobičajeno, jer to je učinio jedinstveni i neponovljivi, najbolji teniser svih vremena.

Đokovićevi navijači su prolazili kroz emotivni rolerkoster dok su gledali mečeve na početku godine. Opravdano, Đoković je šampion igre u kojoj „kida“ živce.

Ipak, sposobnost da ostane smiren u najkritičnijim trenucima meča i da tada pruži najbolje udarce, ostavlja sve bez daha. To deluje sasvim uobičajeno u njegovom slučaju, bez obzira da li igra u tri ujutru ili u devet uveče.

Ono što najviše raduje čitav pošteni teniski svet je Novakov pobednički pogled posle maestralnog poena u kome je ostavio i poslednji atom pobedničkog nerva. Onaj koji jasno pokazuje da je početak sezone bio težak ne zbog superiornosti protivnika, već zato što je i majstor taktike.

Slabiji rezultati izgleda kao da su bili deo stateškog plana, radi prilagođavanja i priprema za dominaciju u ključnim trenucima sezone.

Dva povratka na Rolan Garosu, protiv Lorenca Muzetija i Fransiska Serundola nisu samo sportski podvizi, već i demonstracija mentalne snage i odlučnosti što ga pored svega i odvaja od drugih igrača.

Novak Đoković je još jednom pokazao teniskom svetu zašto je najvećih svih vremena, vraćajući se na stazu pobednika uz nepokolebljivu volju. S tim principijelnim stavom deluje da je na dobrom putu ka 25. grend slem tituli u karijeri.

(RTS)