Vučko sa Čolinim glasom i Jurek voljeniji od bureka – četrdeset godina od Zimskih igara u Sarajevu

Među jakim i bogatim konkurentima, kakvi su bili japanski Saporo i švedski Geteborg, Međunarodni olimpijski komitet je na svojoj 80. sednici, 18. maja 1978. u Atini, izabrao Sarajevo za grad domaćin 14. Zimskih olimpijskih igara.

Olimpijska baklja, koja je stigla iz Grčke avionom do Dubrovnika, kroz Jugoslaviju je prošla 5.289 kilometara (plus 2.879 kilometara lokalnim putevima). Dotakla je 1.600 ruku, a na sarajevsko Koševo ju je donela i olimpijski plamen zapalila najbolja jugoslovenska klizačica Sanda Dubravčić.

Ceremoniju otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, prvih čiji je domaćin bila komunistička zemlja, pratilo je 60.000 ljudi i više miliona gledalaca širom sveta.

Na Igrama, koje su trajale od 8. do 19. februara, nastupila su 1.272 takmičara iz 49 zemalja – 998 takmičara i 274 takmičarke, uz prisustvo više od 7.500 predstavnika medijskih kuća iz 41 zemlje.

Učesnici su se takmičili u disciplinama: alpsko skijanje (Jahorina – žene i Bjelašnica – muškarci), bob i sankanje (Trebević), biatlon, nordijsko skijanje i skijaški skokovi (Igman), te hokej i umetničko klizanje u sarajevskim dvoranama Skenderija i Zetra.

Logo 14. Zimskih olimpijskih igara izradio je sarajevski inžinjer Miroslav Antonić Roki, a maskotu Vučka slovenački strip-crtač Jože Trobec. U reklamnim spotovima Vučku je glas posudio najpopularniji jugoslovenski pevač i Sarajlija Zdravko Čolić, uz čuveno „Sarajevoooooooo“.

Volimo Jureka više od bureka!

Jugoslovenski heroj Igara u Sarajevu bio je Jure Franko, 21-godišnji skijaš iz Nove Gorice koji je osvojio prvu medalju za zajedničku državu.

U veleslalomskoj trci na Bjelašnici, Franko je bio drugi. Okitio se srebrom, cela Jugoslavija je slavila, a Sarajlije su na ceremoniji dodele medalja u Skenderiji skandirale: „Volimo Jureka više od bureka!“

Praznik za oči priredili su umetnički klizači u Zetri, a posebno se istakao britanski plesni par Džejn Torvil i Kristofer Din, koji su nastupom uz Ravelov „Bolero“ prvi i jedini put u istoriji plesnih parova od sudija dobili sve maksimalne ocene za umetnički dojam.

Zlatnu medalju u umetničkom klizanju osvojila je nemačka klizačica Katarina Vit, u to vreme iz Istočne Nemačke, koju je sarajevska Olimpijada učinila jednom od najvećih sportskih ikona druge polovine 20. veka.

Samo mesec dana nakon zlata u Sarajevu, Katarina je osvojila i Svetsko prvenstvo 1984, a potom je nanizala najsjajnija odličja na prvenstvima sveta 1985, 1987. i 1988, te na Olimpijskim igrama 1988. godine.

Zlato u spustu za žene na Jahorini osvojila je Italijanka Mikela Fiđini, u veleslalomu Amerikanka Debi Armstrong (Debbie), a u slalomu Italijanka Paola Magoni.

U alpskim disciplinama za muškarce na Bjelašnici, u spustu je trijumfirao Amerikanac Bil Džonson, u veleslalomu Švajcarac Maks Julen, a u slalomu Amerikanac Fil Mer.

Skokovima na Igmanu svet je oduševio osvajač zlatne medalje Finac Mati Nikenen, koji je preminuo 2019 u svojoj 56. godini.

U bobu na trebevićkoj stazi najbolji su u obe kategorije bili takmičari iz Istočne Nemačke – Volfgang Hop i Ditmar Šojerhamer u dvosedu, te takođe njih dvojica sa kolegama Rolandom Vajcgom i Andreasom Kirhnerom u četvorosedu.

Zlatne medalje su osvojili i hokejaši Sovjetskog Saveza, Čehoslovačka je bila druga, a bronzu su uzeli Šveđani.

(RTS)


Ostavite komentar