Selektor rvačke reprezentacije Srbije Milorad Dokmanac obeležava veliki jubilej

Za punih pet decenija u rvačkom sportu, Milorad Dokmanac je 17 godina bio aktivan kao takmičar, odradio je 412 mečeva, bio omladinski prvak države, kao i omladinski i seniorski reprezentativac. Od 1989. godine bavi se trenerskim poslom na nacionalnom nivou, a od 2004. godine je i selektor seniorske reprezentacije, odnosno svih nacionaih selekcija u sva tri rvačka stila.

Pod njegovim stručnim vođstvom srpski rvači ostvarili su vrhunske rezultate u svetskim okvirima, a za sve ogromne uspehe Dokmanac je nedavno nagrađen najvećim sportskim priznanjem u zemlji – „Majskom nagradom za životno delo“, koju dodeljuje Sportski savez Srbije.

Da je nagrada otišla u prave ruke najbolje govore brojne trofeji, a samim tim i značaj koji je Dokmanac imao na razvoj rvačkog sporta u Srbiji. Za 33 godine, koliko je radio kao klupski trener u Slatini, Radničkom iz Sombora, subotičkom Spartaku i Prozivki iz Subotice, sa svojim rvačima stigao je do 275 medalja i čak 21 titule ekipnog prvaka države.

Takođe, za više od tri decenije rada kao trener i selektor nacionalnog tima, srpski rvači osvojili su 51 seniorsku medalju, od 116 ukupno u istoriji zemlje. U mlađim kategorijama, u eri Milorada Dokmanca osvojeno je 38 od ukupno 53 odličja u istoriji srpskog rvanja.

Samo na poslednja dva seniorska šampionata sveta, osvojeno je 10 medalja, od čega čak pet zlatnih što je istorijski rezultat, koji je Srbiju svrstao u red svetskih rvačkih velesila.

„Dugujem veliku zahvalnost onima koji su pepoznali moj rad i dodelili mi ovo laskavo priznanje. Zahvalnost ide i svim mojim saradnicima, ljudima u Savezu, pre svega Željku Trajkoviću, ali ponajviše mojim rvačima koji su se za sve trofeje žestoko borili na stručnjači“, rekao je Dokmanac, jedan od ovogodišnjih laureate Majske nagrade za životno delo.

Kaže da iza svega stoji veliki rad, rad i samo rad.

„Proteklih 20 godina, koliko sam selektor našeg seniorskog nacionalnog tima, svakodnevno sam 10 do 12 sati posvećen radu. Svi godišnji odmori su potrošeni na rvanje. To bez velikog razumevanja supruge Vesne i sina Slavena, koji su mi najveća podrška, apsolutno ne bi bilo moguće postići ovakve rezultate. U mojoj porodici sam imao mir i stabilnost, pa sam celog sebe mogao da uložim u rvanje. Jedino tako mogli smo da dođemo do vrha“, rekao je Dokmanac.

(RTS)