“Pokaži srpsko srce”: Katarina Lazović za “Novosti” o prvoj inostranoj sezoni, Poljskoj, posebnom ambijentu, kuvanju…

KADA neko sa samo 20 godina postane mnogo iskusan igrač za našu ligu, sa sijaset odigranih utakmica, jasno je da je vreme za promenu. Osetila je to prethodnog leta odbojkašica Katarina Lazović, pa je napustila ekipu Vizure, spakovala kofere i uputila se u Poljsku. Zemlja odbojke, kako je mnogi nazivaju, dočekala ju je širom raširenih ruku. Zna se i zašto – jedna je od najperspektivnijih mladih igračica na poziciji primača servisa, a dodatni plus je bio to što je u Lođ stigla pravo sa pobedničkog postolja kao evropska šampionka u dresu Srbije.- Osetila sam poštovanje kada sam došla, svi su znali da smo osvojili zlato i to mi je dalo početno samopouzdanje – priča Katarina za „Novosti“. – Bilo mi je čudno, jer sam prvi put otišla od kuće, od mojih… S jedne strane sam jedva čekala da vidim kako ću se snaći u inostranstvu, a s druge sve je bilo nepoznato. Pet dana od dolaska već sam igrala Superkup, tako da nije bilo vremena za razmišljanje, što je ispalo i dobro.PROČITAJTE JOŠ: Kolaković na klupi Varte NAUČILA SAM DA KUVAM U SEPTEMBRU će Katarina tek napuniti 21 godinu, pa je prva sezona preko granice i što se samog života van terena tiče za nju bila veliki izazov. – Sama tamo živim i lepo sam se snašla. Znala sam da će tako biti. Kad si sam, onda shvatiš da se nijedna stvar neće pomeriti ako ne ustaneš i ne pomeriš je – nasmejala se Lazovićeva. – Imala sam trening od 10.00 do 12.00, a po podne od 19.00, pa je između bilo vremena za kuvanje. Mnogo toga sam naučila uz internet, mama nije mogla da veruje kad sam se vratila, jer ranije ništa nisam znala. Odbojkašice Lođa su prvenstvo završile na trećoj poziciji, dok su u Ligi šampiona ostale bez prolaska u plej-of.- Bila sam najmlađa u timu, ali imala sam jednu od vodećih uloga. Morala sam baš da radim da bih se izborila za mesto, više nego domaće igračice. Veoma je bilo bitno da budem psihički jaka, da grizem… Znao je nekad na tajm-autu trener da mi kaže: „Pokaži srpsko srce.“ Poljaci poznaju naš mentalitet i izuzetno nas poštuju. Liga je slabija nego što je u Turskoj ili Italiji, ali je taman za mene trenutno.Poseban užitak za Katarinu bilo je igranje pred punim tribinama, svojstvenim za ovu zemlju.- Postoji fudbalski tim ovog kluba i onda njihovi navijači se prebace i kod nas. Nekoliko hiljada ljudi bude na tribinama, naprave koreografiju, imaju pesme, podržavaju te sve vreme. Stvarno su sedmi igrač… Volim da igram u takvom ambijentu, budem motivisanija. Sve to me prijatno iznenadilo.PROČITAJTE JOŠ: Odbojka se vraća 1. juna Ugovor sa Lođom potpisala je na dve godine, pa naredne sezone planira da se baci i na učenje poljskog.- Skoro sve razumem, pogotovo kad su odbojkaške teme, ali i dalje ne mogu da pričam, jer se oko toga nisam posebno trudila. Važno je da mi je ušao jezik u glavu, pa ću sledeće sezone poraditi na tome da „progovorim“. Na početku smo imali trenera Poljaka, koji je uglavnom pričao samo na tom jeziku, sem kad se meni lično obraća. Sad poslednjih meseci je Italijan, pa se onda koristi engleski. Nekad ti je lakše u životu kad ne razumeš baš sve – završila je uz osmeh Katarina Lazović. NEDOSTAJE MI ODBOJKAPRE proglašenja vanrednog stanja, Lazovićeva je uspela da se vrati u Srbiju.- Čudno mi je bilo da me već tad klub šalje kući, ali očigledno je bila prava odluka. Nedostajali su mi Beograd, porodica, dečko, moji psi… Iskoristila sam pauzu da provedem vreme sa mojima, da napokon sednemo i jedemo zajedno. Zbližili smo se. Igrala sam s bratom odbojku, stoni tenis, bili smo najviše u dvorištu. Odbojka mi nedostaje, nisam želela odmor od nje… Sad pokušavam da održim telo, treniram dva puta dnevno, trčala sam u šumi. Žao mi je što su Olimpijske igre odložene, ali imam veliki motiv da se u narednih godinu dana dokažem, jer verujem da je odlazak na to takmičenje nešto posebno.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike