Mladi rukometaši Dodići – nisu braća, ali su ponos Vranja i Srbije

"Da uzmemo tu medalju i da se borimo jer smo posle 17 godina uzeli bronzu, što nam mnogo znači, a videli smo i da našem Savezu znači. Za naredne generacije koje tek dolaze", rekao je Stefan za RTS.

Njegov saigrač Mateja svestan je koliko je ovo veliki uspeh.

"Ušli smo u istoriju srpskog rukometa, što je još veći plus za nas i veći razlog da budemo ponosni. Došli smo u Vranje, svi nam čestitaju i lepo je videti da su svi tako ponosni na nas", istakao je Mateja.

Njih dvojica nisu rođaci, već drugovi, a počeli su zajedno da treniraju rukomet sa trenerom Miodragom Nikolićem i od početka se izdvojili kvalitetom.

"Sa 10 godina nas je uzeo i krenuo da nas usmerava. Prvo da budemo dobri ljudi, a tek onda igrači. Da kažemo da nam to sada mnogo olakšava situaciju u reprezentaciji jer se dugo znamo i na terenu ko kako razmišlja", naveo je Stefan, na šta se Mateja nadovezao:

"Ovde smo bukvalno naučili da trčimo. Iz godine u godinu smo svi napredovali i evo do kojeg nivoa smo došli, ali ima još mnogo toga da se radi. Nadam se da je ovo tek početak osvajanja medalja."

Oni se sada okreću klupskoj karijeri, Stefan igra za Vive Kjelce, dok je Mateja član šabačke Metaloplastike.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike