Komentar: Gracije

EVROPA se još jednom poklonila našim gracijama. Odbojkašice su Srbiju ponovo učinile ponosnom. Srce nam je zaigralo kada su heroine ogrnute trobojkom na postolju iz dubine duše pevale himnu „Bože pravde“, kada su im rivalke u epskom finalu, Turkinje, usred Ankare čestitale na veličanstvenom podvigu. Vladarke Evrope i sveta pokazale su da su rođene pobednice, da su hrabre, odvažne, hladnokrvne i mudre, da su kao jedna… Suzu su pustile tek kada su dokazale da su nedodirljive. Ostaje im samo da dogodine osvoje u Tokiju olimpijsko zlato i tako objedine sve tri krune. Zlatna generacija nije stvorena preko noći. Temelji su počeli da se udaraju 2002, kada je kormilo preuzeo Zoran Terzić. Sudbina je htela da se povratak na evropsku scenu desi 2003. u Ankari, gde će 16 godina kasnije da osvoje treću titulu prvakinja Starog kontinenta. Tada je uspeh bio igrati sa najjačim evropskim selekcijama. Čak se nije maštalo o trofejima, ali su i Savez i Terzić imali strategiju kako da dame stanu uz rame muškarcima, olimpijskim pobednicima. PROČITAJTE JOŠ: SRPKINjE PRESREĆNE: Dokazale smo da nam niko ništa ne može Negovali su rad u mlađim kategorijama, gde su današnje zvezde blistale u juniorskoj selekciji i tako gradile pobednički mentalitet. Strpljivo su napredovali korak po korak, a da su na pravom putu shvatili su osvajanjem svetske bronze 2006. u Japanu, prve medalje posle evropske bronze 1951. u Parizu. Od svog plana nisu odstupali ni kada su dolazile sušne godine. U Terzića i devojke bezrezervno su verovali i tadašnji predsednik Aleksandar Boričić i sadašnji Zoran Gajić. Oduvek ih je krasila mudrost, a odbojkašice osvajanjem zlata iz godine u godinu pokazuju da samo oni koji imaju viziju i veruju u sebe – pobeđuju.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike