SVETSKO PRVENSTVO PREPUNO BRLjOTINA: Srbija jedna od žrtava preglomaznog šampionata u osam gradova

OD IZVEŠTAČA “NOVOSTI”: KINAFIBA se nije proslavila organizacijom, definitivno je utisak s lica mesta. Slika koju bi neko stekao samo na osnovu TV prenosa mogla bi da deluje idealno, ali to je iskrivljeno ogledalo sa idealnim pogledom u oku posmatrača.Odluka da Kina dobije organizaciju Svetskog prvenstva svakako nije potez kome bi si mogla naći mana, ali realizacija šampionata uživo bila je daleko veći zalogaj od onog koga je FIBA mogla da „sažvaće“. Deluje kao da ni u FIBA nisu bili svesni sa kakvim će se problemima sresti u Kini, koja je apsolutno tehnološki u svetskom vrhu, ali je u organizacionom proizvela mnogo prepreka.PROČITAJTE JOŠ: DODELjENE NAGRADE: Bogdanović u idealnoj petorci, Rubio MVP NAPOLITANKE UMESTO ŠNICLE NOVINARI su uoči šampionata dobili prospekt u kome je bilo navedeno mnogo detalja o funkcionisanju šampionata i organizaciji rada, ali je ta priča sa papira uživo bila mnogo drugačija.Jedan od primera je ketering, koji u prvom krugu u Fošanu bio na nivou kafe iz kesice „3 u 1“. Novinari su obigravali oko naznačenih prostorija za ishranu i osveženje, ali tamo vrlo često nije bilo ničega, ili bi naišli na nekakve napolitanke i slične „dečje radosti“. Tek od završnice u Pekingu proradio je sistem koji je FIBA najavila. Sistem takmičenja sa 32 reprezentacije u osam gradova pokazao se kao poguban za neke ekipe, među kojima je i Srbija. Moguće je da su FIBA i Kina imale želju da svetskom priredbom pomognu omasovljenje košarke u najmnogoljudnijoj zemlji, ali su udaljenosti gradova i sistem takmičenja bili u potpunom raskoraku, i to na način da su neke ekipe bile favorizovane, a neke ojađene.Srbija je za odlučujući četvrtfinalni meč morala da putuje iz Vuhana za Dongguan, iz centralne u južnu Kinu, što je oko 1.100 kilometara. Prethodne večeri smo izgubili od Španije, igrači su u krevetima bili tek oko jedan iza ponoći, a morali su da ustanu u 5.30. Sa transferom do aerodroma, letom i prevozom od Gvangžua do Donguana stigli su u hotel oko 13 Časova, isceđeni od prethodnog meča i iscrpljujućeg puta. Ritam treninga i pripreme za naredni meč bio je potpuno poremećen. Uz to, nimalo nije zanemariv faktor ekstremno teške tropske klime, sa nestvarnom vlažnošću, gde je gotovo nemoguće izaći iz hotela i nadisati se vazduha. Istovremeno, naš rival Argentina je mirno prespavala noć, jer je igrala u Fošanu. Kampaco i ekipa imali su samo sat vremena vožnje autobusom do Donguana!Naravno da ova činjenica nije opravdanje za poraz, ali jeste faktor koji otkriva mane sistema takmičenja, koji se odužio i postao naporan i pretežak za sve aktere. Amerikanci su posle meča sa Francuzima u četvrtfinalu imali manje od 24 sata do susreta sa Srbijom!PROČITAJTE JOŠ: Bogdanović: Nismo ispisali nove stranice istorije, ali sledeći put ćemo biti motivisaniji (VIDEO) Najveći problem imali su novinari. Internet je državno kontrolisan u Kini, što se sve znalo pre početka. Zašto FIBA na vreme nije regulisala pitanja konekcije novinara sa svetom je ostalo na nivou sleganja ramenima. I inače, za sve što nije funkcionisalo, službenici FIBA bi upirali prstom u domaćine. Sedma sila je najčešće bila bez konekcije, ili sa delimičnom, pucali su nervi. Previše neozbiljno za 21. vek i svetsku košarkašku asocijaciju.Akreditacije su rađene više nego traljavo. Polovina novinara iz Srbije u Fošanu dobila je valjane papire tek nekoliko dana po dolasku. Čak ni naši igrači nisu dobili akreditacije sve do na dan prve utakmice sa Angolom. I sve to još nekako je moglo da se reši da je komunikacija sa Kinezima moguća. Najveći broj službenika i volontera nije znao nijedan strani jezik. Oni koji su ga znali nisu mogli da pomognu, jer su bili učenici ili studenti koji nisu bili hijerarhijski blizu nivoa bilo kakvog odlučivanja. Silno se vreme gubilo na pronalaženje jednostavnih odgovora, jer se ni gestikulacijama nije moglo mnogo postići.PROČITAJTE JOŠ: ĐORĐEVIĆ VIŠE NIJE SELEKTOR SRBIJE: Znam kad treba da odem (VIDEO) Kinezi su u dvoranama imali maksimalno obezbeđenje. Niste mogli da pređete nekoliko metara da ne naletite na nekog u uniformi, ili na nekog od volontera. Često se nametalo pitanje čemu toliki broj ljudi, ali bezbednost i red je nešto čemu se u Kini maksimalno pridaje važnost. Njihova ljubaznost i upornost u želji da pomognu razoružavali su svaku nervozu. Kinesko gostoprimstvo razblažilo je sav čemer zbog propusta FIBA.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike