Srbija protiv Litvanije pokazala šta može, zašto smo uopšte sumnjali

Uzimajući u obzir sve što se sa košarkaškom reprezentacijom dešavalo, a naročito igru protiv Italijana, nije preterano reći da ni najveći optimisti nisu očekivali da taj tim pod vođstvom ovog selektora odigrati meč kakav su odigrali protiv Litvanije.

Razlika se najbolje ogledala u odbrani, jer je ovo bila najbolja defanzivna priprema utakmice otkako je Pešić ponovo seo na klupu reperzentacije.

Defanzivno bez greške pripremljena utakmica

Svetislav Pešić je pred meč sa Litvancima izjavio da nije gledao njihov duel sa Sjedinjenim Državama i da su ga zanimale samo utakmice koje je ova selekcija igrala ranije. Po načinu na koji su branili napade rivala, reklo bi se da nije bio sasvim iskren.

Nedovoljnom kretnjom ispred bloka, slabom markacijom bekova i krila Amerikanci su primili najviše trojki. Pešićevi izabranici nisu to dozvolili. Štaviše, posle nekoliko uvodnih minuta i vezanih pogodaka za tri poena koje su Litvanci imali, košarkaši Srbije zategli su odbranu.

Ovo je uticalo da se rival zbuni, da napadi baltičke selekcije u trenutku kada su imali osam poena prednosti, izgledaju bezidejno. Pokušaj pronalaska šuta za tri, završio se baš na pokušaju, jer od 4/4 koliko su imali na početku meča došli su do pet od 11 na poluvremenu. 

Za ovo je najzaslužnija baš ta kretnja ispred bloka koja je izostajala Srbiji do ovog meča, ali i flaster igra na bekovima i krilima rivala. Izabranici selektora Pešića disali su za vratom Litvanskim šuterima, ali i menjali tipove odbrane, što je Litvance dodatno poremetilo.

„Orlovi“ su uspešno zatvorili i centre Litvanije koji su na ovom meču limitirani na osam ofanzivnih skokova, što je čak deset manje u odnosu na njihov duel baltičke sa Sjedinjenim Državama, nakon kojih su Amerikanci primili veliki broj poena povratnim pasovima na otvorene šutere.

Davidovac i Avramović kao stubovi u odbrani

U odbrani su Davidovac i Avramović napravili najviše problema rivalima. Rezervni plejmejker svojim brzim rukama i agresivnošću, dok se popularni „deda“ inteligententno postavljao u svakom trenutku.

Avramović je četiri puta na meču ulazio sa klupe, i tri puta je u narednim napadima rivala krao loptu pre nego što je i prenešena blizu linije za tri poena Srbije.

Davidovac je nakon jako lošeg izdanja u duelu sa Italijom u kom je više odmogao ekipi nego što je doneo dobrog, protiv Dominikanske Republike pa i Litvanije igrao bez greške.

Statistika ne pokazuje kretnju u odbrani, pozicioniranja, preuzimanja i udvajanja u kojima krilni košarkaš Srbije nije pravio greške, jer su najmanje poena postigli igrači na kojima je Davidovac bio pozicioniran.

Petrušev i Stefan Jović, poeni koje Litvanci nisu očekivali

Novi košarkaš Filadelfije bio je ofanzivni faktor koji je prelomio utakmicu. Milutinov je bio zadužen da čuva najboljeg centra Litvanije, agresivnog i teškog Jonasa Valančijunasa, koji je previše fizički jak za Petruševa i Ristića, pa je bilo za očekivati, da će obe startne petice „zajedno“ izlaziti sa parketa.

Filip Petrušev iskorisito je ovo da raširi igru Srbije koja je do tog trenutka bila orijentisana na poene iz reketa. Srpski centar brži je, tehnički potkovaniji i bolji šuter od svog čuvara Motejunasa, što je koristio da visoko izlazi, šutira sa distance i sam probija do koša. 

Ovo je ostavilo prostor oko obruča za utrčavanja, ali i solo akcije ostalih saigrača.

Trener Litvanije Kazis Maskvitis nije očekivano ni poene Stefana Jovića kojem su košarkaši Litvanije ostavili prostora da odlaskom ispod blokova, ali i namerno slabijom odbranom na njegovom šutu van linije 6,75 postigne lake poene  kojima je Srbija povećavala prednost.

Mirnoća u napadu i izbor dobrih rešenja

Srbija nije insistirala na šutiranju trojki. Košarkaši su ponovo sa visokim procentima šuta postigli veliki broj poena iz obruča.

Veliki broj skrininga (niza malih blokova van pik end rola) koje su postavljali Jović, Petrušev, Davidovac i pre svega Nikola Milutinov doneli su najviše lakih poena, jer Litvanci ovom stilu igre nisu uspeli da prilagode odbranu.

Prvi centar Srbije izdržao je veliki broj duela, sa dosta fizičkog kontakta kako u odbrani tako i u napadu, uspeo je da pored poena, svojim dodatnim pasovima pronađe otvorene ljude kada god je bio udvajan ispod koša.

Trojke nisu šutirane sa korakom unazad, u stranu i u ranoj fazi napada, kao i protiv Italije, insistiralo se na sigurnim poenima, i to je održavalo veliki rezultat koji su „orlovi“ ponovo ostvarili.

Ono što je ostavilo najbolji utisak je to da pristup igri košarkaša i stručnog štaba nije promenjen ni u jednom trenutku, pa čak ni na dvadeset poena prednosti. Igrači su ostali u istom ritmu od početka do kraja meča.

(RTS)