NBA sezona kakvu nismo želeli

Delovalo je da je šampionski prsten koji su osvojili Los Anđeles lejkersi pre dve sezone bio jedan od najčudnije osvojenih ikada.

"Jezeraši" su tada u svojevrsnom "mehuru" u Orlandu došli do 17. titule u klupskoj istoriji i tako se izjednačili sa Bostonom na listi najtrofejnijih klubova u NBA ligi.

Protokoli kojih su košarkaši morali da se drže, sam koncept takvog turnira tj završnice, prazne tribine, kao i svi ostali uslovi uticali su da mnogi titulu Lejkersa uzimaju sa rezervom.

NBA analitičari, brojni igrači i navijači, smatrali su da se ta titula, koliko je bila posebna i čudna, mora voditi pod asteriskom, tj malom zvezdicom na dnu stranice.

Dve sezone i nešto više od godinu dana kasnije, utisak je da je titula Lejkersa u "mehuru" još i dobra u odnosu na onu koji će ovogodišnji šampion osvojiti.

Ne pitaju se previše ni novac, ni košarkaši, već koronavirus i povrede

Koronavirus i povrede potpuno su pokosili, iskrojili i predodredili sudbinu ove NBA sezone.

Počelo je sa košarkašima koji nisu hteli da se vakcinišu, pa su ili poklekli pred potencijalnim finansijskim gubitkom, ili utakmice svog kluba u dosadašnjem toku sezone pratili sa televizora.

Kako je sezona odmicala, sve više igrača ulazilo je u koronavirus zdravstveni protokol.

Ekipe, koje su i bez koronavirusa, (verovatno zbog male pauze između sezona i utakmica generano) bile desetkovane povredama, sada ili jedva imaju dovoljan broj igrača da mogu da odigraju utakmicu, ili su prinuđeni da potpisuju košarkaše na desetodnevne ugovore.

Tako je NBA liga morala da reguliše svoja pravila, od onih koliko igrača i na koliko desetodnevnih ugovora ekipa može da dovodi košarkaše, do trajanja koronavirus protokola, koji je smanjen na šest dana i manji broj negativnih testova.

Oboren je i rekord po broju igrača u ligi, pošto je ove sezone preko 541 igrač u jednom trenutku bio na terenu ili imao aktivan ugovor. 

Često se može čuti da igrači nemaju pojma sa kim sve dele svlačionicu i da na utakmicama upoznaju svoje saigrače. 

Sve ovo, dovelo je do toga da NBA potpuno izgubi smisao i onu žar zbog koje je mnogi vole.

Umesto NBA zvezda, vidimo košarkaše koji su vraćeni iz penzije na desetodnevni ugovor kako bi utakmice mogle uopšte da se održe.

Zato je, samo primera radi, božićni duel Lejkersa i Netsa bio sve samo ne spektakl.

Kada se pravio plan koje će se utakmice igrati u tom terminu, Lejkersi i Netsi stavljeni su kao ekipe koje su teški favoriti za titulu, prepune NBA zvezda, talenata, koji će u novom nazivu arene u kojoj igraju "jezeraši" odmeriti snage i napraviti šou o kojem će se dugo pričati.

Realnost je bila drugačija, pošto na parketu nije bilo Kevina Durenta, Kajrija Irvinga, Entonija Dejvisa, Lamarkusa Oldridža…

Umesto sudara titana, gledali smo Hardena protiv Lebrona i onda Brusa Brauna protiv Stenlija Džonsona, a to sigurno nije bila poenta te utakmice.

Par dana kasnije, Bruklin je gostovao kod Klipersa, što je trebalo takođe da bude sjajna utakmica, prepuna talentovanih košarkaša. 

Delimično to i jeste bilo tako, ali sigurno da bi bila potpuno drugačija da je Bruklinu igrao dvojac Irving-Durent, a Klipersima Džordž-Lenard.

Nekoliko utakmica nisu ni mogle da se održe, pošto jedna ili obe ekipe nisu imale minimalan broj od osam raspoloživih igrača.

Odlaganje utakmica je dodatno uticalo na haos u već zgusnutom rasporedu i stavilo igračima i oranizacijama dodatni teret na leđa

U celoj toj gunguli, mnoge osakaćene ekipe nisu mogle da se sastave, jer nisu bile bleda senka onoga što su zamislili na početku sezone i šta je njihov sastav trebao da predstavlja.

I dok se za brojne timove vezuju izgovori, koji pravdaju poraze i loš plasman na tabeli, onim ekipama koje su igrale sjajno, bile jače od kadrovskih problema – njima mnogi umanjuju uspeh, govori o sreći, rasporedu, nekompletnim protivnicima i brojnim drugim faktorima.

Prijatna iznenađenja i favoriti za titulu

Ekipe koje su se izvanredno snašle u ovoj sezoni, uprkos svim problemima, uglavnom su one koje imaju razrađen, uigran (često i dugogodišnji) sistem, u koji je lakše ubaciti nekog novajliju, rezervistu ili "iznajmljenog" igrača na 10 dana.

Na Istoku su to Čikago, Milvoki, Bruklin, Majami i verovali ili ne, Klivlend .

Zapadni deo NBA lige obeležili su Golden Stejt, Finiks, Juta, Memfis i donekle Denver i Klipersi.

Aktuelni šampioni – Milvoki baksi, vidno su bili umorni na početku nove sezone i jedva su uspevali da održe pozitivan rezultat nakon uvodnih desetak mečeva.

Ipak, kako je vreme odmicalo, Janis i družina su dolazili do svoje igre, pobeđivali protivnike i kadrovske probleme, nizali dobre rezultate i 2021. godinu završili kao trećeplasirana ekipa na Istoku.

Čikago bulsi, napokon su sklopili kockice, doveli prave igrače na pravim pozicijama i ponovo, nakon skoro deset godina pauze, predstavljaju faktor u NBA ligi. 

Vučević je hodajući dabl-dabl na centarskoj poziciji, Lavin i Derozan profesionalni strelci, Lonzo Bol tradicionalni plejmejker, a Karuso sa razlogom favorit i ljubimac navijača gde god da igra.

Tim iz Ilinoja ponovo ima najbolji plasman na Istoku, prvi put još od ere Derika Rouza i navijači Bulsa imaju razloga za optimizam i radovanje.

Bruklin netsi su definitivno jedna od čudnijih priča NBA sezone.

Počelo je sa aferom Irving, koji je otvoreno odbijao vakcinaciju i zbog toga, za sada, 34 utakmice svoje ekipe odgledao sa televizora. 

Iako je Bruklin sezonu počeo sa tri poraza u prvih pet mečeva, iako je delovalo da Durentu i Hardenu treba "ludi genije" Kajri Irving, Netsi su pronašli pobedničku formulu i u narednih 27 utakmica upisali 21 pobedu i šest poraza.

Još impresivnije je to što je Bruklin veliki deo posla i pobeda da odradi bez Durenta, koji je bio i povređen i u koronavirus sigurnosnom protokolu.

Majami hit je, sada već tradicionalno, pronašao nove izvore energije, doveo igrače ispod radara i deluje da "Kum" Pet Rajli ponovo deli lekcije funkcionerima ostalih timova.

"Vrelina" je napravila sjajan sklop mladosti i iskustva, pa tako svako veče "iskoči" neko drugi, bili to veterani Lauri, Batler, Haslem, Taker, Dedmon, ili sveža krv koju donose Hiro, Robinson, Jurtseven, Vinsent, Martin, Štrus.

Jedno od najprijatnijih iznenađenja sezone svakako je ekipa Klivlend kavalirsa. 

Još od drugog odlaska Lebrona, tim iz Ohaja je uglavnom služio za podsmeh, za popunjavanje segmenata neke "Shaqtin’ a fool" epizode, ili treće destinacije u veoma čudnim trejdovima.

Međutim, Klivlend napokon deluje kao ekipa koja se bori za pobedu, koja ima svetlu budućnost u ligi i kao ekipa o kojoj se priča u pozitivnom kontekstu.

Mlado jezgro koje se okupilo proteklih godina, a koje čine Sekston, Garland, Alen i Okoro, dobili su pojačanje na nedavnom draftu u vidu Moblija, koji je favorit za rukija godine.

Takođe, identitet Kavsima daju iskusni igrači na visokim pozicijama kao što su Lav i Dejvis, ali i Evropljani: Rubio, Markanen, Osman.

Nažalost, Španac se povredio, pa je rukovodstvo Klivlenda reagovalo dovođenjem Ražona Ronda, pa ostaje da se vidi može li Rondo još uvek biti faktor u plej-ofu. 

Zapadna konferencija, nekako kao i prethodnih desetak godina, privlači posebnu pažnju i ima drugačiju energiju, pa tako je i u ovoj ludoj sezoni.

Golden Stejt voriorsi, dugo su i sa razlogom imali najbolji učinak pobeda i poraza u čitavoj ligi i još jednom dokazali da poseduju jedinstven i efikasan sistem u današnjoj košarci.

Nakon par sezona koje nisu proveli na vrhu NBA lige, pa čak ni blizu tog vrha, "ratnici" se zasigurno tamo vraćaju.

Na krilima maestralnog Stefa Karija (sada i zvanično najboljeg šutera u istoriji košarke), koji je prvi favorit za osvajanje MVP priznanja, Golden Stejt otključava novu dimenziju košarke.

Naravno da nije sve u Kariju, već i u sjajno osmišljenom sistemu Stiva Kera, košarkaškoj inteligenciji Drejmonda Grina, ali i momcima poput Pula, Viginsa, Portera, Pejtona jiniora, Bjelice, Igodale, Toskano-Endersona i drugih, koji su oberučke prihvatili svoje uloge i koji uživaju u njima.

Sigurno je da u San Francisku jedva čekaju da im se oporave Klej Tomspon i Džejms Vajzmen. 

Poput Golden Stejta, verni svom sistemu i igračima su Finiks sansi.

Ekipa koja je prošle sezone srušila sve konkurente na Zapadu, i u novoj sezoni dokazuje svoj kvalitet i da plasman u veliko finale NBA lige uopšte nije bilo slučajan.

Uprkos problemima u vrhu organizacije, igrački kadar odrađuje posao na terenu. Zadržano je jezgro ekipe, sistem se nije promenio, trener Vilijams nastavlja da oduševljava i Sansi sa razlogom važe za ekipu kojoj ne želite da se nađete na putu u plej-ofu.

Što se tiče ostatka Zapada, Juta je takođe definicija tima, ali se njihovi problemi i muke nekako uvek pokažu tek u plejofu, Memfis pokazuje ogromnu želju i uspeh, uprkos limitiranom rosteru, dok se Denver i Klipersi muški bore sa povredama i koronavirusom.

Denver Nagetsi su prepušteni Nikoli Jokiću i njegovom brilijantnom umu, pa uprkos izostancima Marija, Portera juniora, Morisa, Dozira, pa i u par utakmica Gordona, Denver uspeva da se drži na pozitivnom učinku i visokoj petoj poziciji na Zapadu.

LA Klipersi su odmah ispod njih, što je fascinantno uzevši u obzir da su u dosadašnjem toku sezone potpuno bili bez Lenarda, a od nedavno i bez Džordža. 

Neprijatna iznenađenja i propali projekti

Kao što se već napominjalo, mnoge ekipe imaju ogroman broj izgovora za neuspehe, ali uzevši renome tih franšiza, ne bi smeli time da se teše.

Prvi na spisku najneprijatnijih iznenađenja ove sezone su definitivno Los Anđeles lejkersi. 

Lebron je okupio svoje stare drugare, ali se taj projekat raspao i pre nego što su se sastavili.

"Jezeraši" su najstarija ekipa u ligi, ali isto tako i tim koji je doživeo najviše povreda i imao najveći broj zaraženih igrača.

To je u velikoj meri krojilo njihove partije, ali mora se naglasiti da su odbrana, zalaganje i timska hemija, Lejkersima veći problemi od koronavirusa.

Pored Lejkersa, dosta razočaravajuće delovali su i Dalas maveriksi, kao i Portland trejlblejzersi.

Tim iz Teksasa isuviše se na početku sezone oslanjao na nedovoljno fizički spremnog Luku Dončića, pa sada kada slovenački košarkaš nije u protokolu, beleže partije na principu "toplo-hladno", a to na Zapadu može da vas košta plej-ofa.

Portland, uprkos zanimljivom rosteru, igra ispod svakih očekivanja, pa glasine o odlasku Lilarda ili Mekkaluma imaju smisla. Utisak je da ove godine ekipa iz Oregona neće stići do doigravanja i da će to predstavljati kraj Portlanda kakvog pamtimo prethodnih godina.

Što se tiče Istoka, četiri ekipe koje su se u negativnom kontekstu istakle, jesu: Filafelfija, Boston, Toronto i Atlanta.

Filadelfija Seventisiksersi nisu znali kako da se izbore sa Benom Simonsom, koji još uvek nije trejdovan, niti mu pada na pamet da zaigra za ekipu sa kojom ima ugovor.

Sa druge strane, izabrnaici trenera Riversa – Embid, Heris i družina, izgleda nisu sposobni i toliko kvalitetni da održavaju visok nivo košarke i redovnije ostvaruju pobede.

Boston seltiksi, Toronto reptorsi i Atlanta hoksi zauzimaju neočivano veoma niske pozicije 10, 11 i 12.

Povrede ključnih igrača jesu ogroman faktor koji je uticao na takav plasman, ali se od ekipa koje su bile u samom vrhu konferencije prethodnih godina, očekivalo mnogo više, a najviše razočarava utisak da su se pomenute ekipe pomirile sa neuspesima i da od ove sezone nema ničeg ozbiljnog.

Bilo kako bilo, na najjačima je da opstanu, prilagode se i pokušaju da dođu do željenog cilja, a na onim drugima je da nastave da žive u izgovorima i teše se da će naredne sezone biti bolje. 

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике