Koliki su stvarni dometi Denvera i da li je to dovoljno Nikoli Jokiću

"Nisu svi pravljeni za plej-of. Ne znam da li to možete da vidite u ligi, ali nisu svi dovoljno dobri da bi igrali u plej-ofu", rekao je Grin, čovek kojeg mnogi osporavaju zbog ponašanja na terenu, ali bi ga verovatno prvi birali da im od jedne utakmice život zavisi.

Na drugoj strani štapa, onom koji gori u paklu plej-ofa, trenutno je i Tre Jang. Plejmejker Atlante je pre samo godinu dana vukao svoj tim do finala Istoka, ali sada to nije bio slučaj i Hoksi su odmah eliminisani od Majamija.

Jang je blistao blistao je u regularnom delu sezone, a onda zatajio kada je bilo najpotrebnije i u pet utakmica protiv Hita imao više izgubljenih lopti nego postignutih koševa.

Kada lupu očekivanja i analize malo odaljimo i sa pojedinaca je raširimo na ekipe, nekoliko je onih koji jasno potpadaju u kategoriju otpisanih i pre nego što takmičenje počne.

Niko bolje ne popunjava tu fioku od Čikago bulsa, koji su dugo vremena bili u samom vrhu tabele Istočne konferencije. Onda je došao finiš sezone i činjenica da su izgubili 20 od 22 susreta sa timovima iz top 8.

Ostali su na mestu koje vodi direktno u plej-of zbog odličnih rezultata na "malim" utakmicama, ali je otrežnjenje stiglo veoma brzo. Milvoki je bio nemilosrdan, a na žalost velikog broja navijača u Srbiji, ne baš daleko od Čikaga je i Denver.

Nisu Nagetsi baš toliko nisko, ipak su regularnom delu sezone pobeđivali najbolje, hrabro izborili plasman bez dvojice izuzetno važnih igrača (Džamala Mareja i Majkla Portera džuniora), ali očekivanja u plej-ofu nisu bila previsoka.

Najveći razlog tome je svakako odsustvo druge i treće violine, koje su propustile veći deo takmičarske sezone. Međutim, i sa njima je pitanje da li bi Nagetsi uradili nešto više. Možda bi imali bolji plasman na tabeli Zapada, a možda ni oni ne bi doprineli štimovanju ovog orkestra.

Izabranici Majka Melouna pokazivali su i ranije izuzetnu hrabrost, vraćali se dva puta iz ambisa i zaostatka od 3-1 u pobedama, pa je pitanje šta im još nedostaje? Ako bi to trebalo ukratko formulisati, u pitanju su pobednički mentalitet, iskustvo i "pređeni kilometri" na najzahtevnijem nivou košarke.

Samopouzdanje imaju, kvalitet i talenat svakako, ali nemaju dovoljno veliku tu auru koja okružuje neke druge, jače skupine. One za koje znate da će uplašiti protivnika čim se njihovo ime pojavi na semaforu (možda i pre), koji će uvek iznedriti ili tražiti igrače za najveću scenu i one koji će stizati do završnice bez obzira na okolnosti (pogledajte samo Real Madrid u fudbalu).

Baš to im nedostaje da sa nivoa simpatične grupe i atraktivnog tima za gledanje, skoče na stepenik ozbiljnih konkurenata i favorita. Voriorsi su dobar košarkaški uzor jer u kakvoj god formi bili, kakav god im bio "zdravstveni bilans", uvek napadaju najviši plasman.

Sa ove tačke gledišta deluje da bi možda i dobro za karijeru srpskog centra bilo da je deo neke franšize kojoj cilj nije samo da se bori za plej-of. Ni takvih sredina nije mnogo, pošto redovno svedočimo da "supertimovi", u toku jedne sezone, brzo tresnu na samo dno.

Videli smo šta se desilo prvo Los Anđeles lejkersima, potom i Bruklin netsima, a interesantno je i koliko će Filadelfija čekati na imploziju jer u svojim redovima ima dve tempirane bombe.

Možda bi baš Golden Stejt bio idealna sredina za Jokića – čini da bi mu profil takvih igrača odgovarao i dodatno istakao njegove kvalitete. Poznato je kakvi su šuteri Stef Kari i Klej Tompson, kakav je Grin defanzivac i koliko obećavaju Džordan Pul, Džonatan Kuminga, Geri Pejton drugi…

Međutim, Nikola je posle eliminacije od "ratnika" istakao da planira da nastavi sa ekipom u kojoj igra od 2015. godine.

"Ako ponuda bude na stolu, naravno da ću je prihvatiti", jasan je bio Jokić kojem sledi supermaksimalni ugovor od 241 miliona dolara, čime će postati najplaćeniji košarkaš svih vremena.

Očigledno je da momak iz Sombora želi da sa Nagetsima napadne titulu i, kako Amerikanci vole da kažu, započne dinastiju u franšizi koja mu je sve omogućila od dolaska u Ameriku. Nešto slično je prošle godine uradio Janis Adetokumbo u Milvokiju, ali je situacija u kojoj se Jokić nalazi, zbog slabijeg rostera, ipak nešto drugačija.

Sve navedeno da bude stub šampionskog tima već poseduje, neuspeh u Kaliforniji mu je bio četvrti u karijeri u plej-ofu, kada je Denver bio na ivici eliminacije. Ostvario je čak osam pobeda do sada kada je sa saigračima bio na ivici ambisa, zato je kao dan jasno da mu treba veća podrška.

Koliko je u ovom trenutku iznad konkurencije, oslikava i izjava često spominjanog Grina, koji nije štedeo na pohvalama. Igrač koji ga je čuvao u svakom napadu, često ga provocirao i nesportski udarao (prisetimo se onog uboda u oko na početku četvrtog meča), zahvalan je što mu je baš Jokić bio direktni rival.

"Rekao sam mu: ‘Hvala ti što si me učinio boljim. Neverovatno je igrati protiv takvog košarkaša… Sjajan, sjajan, talenat. Tako da je bila čast igrati protiv nekoga ko je toliko talentovan i vešt", rekao je Drej i dodao:

"Kada imate takve košarkaše, koji su talentovani i vešti, oni su uglavnom ‘mekani’… a on je daleko, daleko od mekanog. Apsolutno neverovatan igrač."

Takav igrač i momak koji će uskoro u svojim vitrinama imati dva MVP priznanja zaslužuje ekipu dovoljno kvalitetnu za osvajanje šampionskog prstena, što bi bio najveći uspeh od osnivanja Denver nagetsa sedamdesetih godina prošlog veka.

Za to nije potrebno da se samo dovedu adekvatni igrači i napravi hemija u timu, već i da se zajednički prođe kroz sve one teške faze koje vas učine najboljim.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike