Kanađani, vama led, nama parket, pošteno

Košarkaši Srbije u potpunosti su kontrolisali meč protiv selekcije Kanade i zasluženo ušli u finale.

Ponovo je bilo očigledno da je ovo bila dobro pripremljena utakmica poput četvrtfinalne protiv Litvanije.

Najviše se to primetilo ponovo u odbrani, jer Kanađani nisu uspeli da se prilagode na čvrstu i fleksibilnu igru Srbije.

Avramović i Dobrić „zaključali“ Gildžus-Aleksandera

Plejmejker Srbije u potpunosti je van meča izbacio Šeja Gildžusa-Aleksandera.

Do ovog meča najbolji košarkaš Kanade na prvenstvu beležio je u proseku 25 poena, da bi na ovom meču ubacio 15, od toga većinu u poslednjoj četvrtini kada je sve bilo rešeno.

Avramović je od trenutka u kom bi Aleksander primio loptu na svojoj polovini igrao neprekidan flaster na koji potencijalni MVP šampionata nije navikao.

Aleksa je presingom i agresivnom odbranom donosio Srbiji ukradene lopte, ali i terao Gildžusa-Aleksandera da pravi greške, pa čak i faulove u napadu koji su se ispoljili kao posledica nemoći na terenu.

Ognjen Dobrić odigrao je defanzivni posao na takođe visokom nivou, ne dozvolivši Kanađanima da dođu do lakih poena.

Dobrić je bio na svakom šutu rivala, a najbitnije od svega je da u svojoj defanzivi nije pravio faul, bio je ispred igrača i lopte, baš ovakva odbrana limitirala je Aleksandera na osam pokušaja iz igre, dok ih je na ranijim mečevima imao duplo više.

Preuzimanja, preuzimanja, preuzimanja i izlasci

Agresivna odbana igrača nije remetila kolektivnu, pa su pri udvajanjima i pomeranjima ostali sinhronizovano preuzimali otvorenog košarkaša koji bi mogao da dobije otvoren pas.

Ovakav dinamični stil sa dosta kretnji u odbrani i velikim brojem novih preuzimanja zbunio je Kanađane koji su protiv rivala na šampionatu pronalazili otvorenog čoveka i tako dolazili do velikog broja poena.

Čak i kada bi Pauvel i Olinik ostajali sami sa nižim košarkašima, bekovi Srbije pravili bi faulove pre nego što bi centri rivala i prihvatili loptu, što je dodatno ubilo njihov ritam.

Srbija je dugim napadima sprečila i kanadsku igru u tranziciji, koja je poenterski i energetski „hranila“ ekipu od starta šampionata.

Svi za jednog, jedan za svi

Ono što krasi Srbiju i što najviše pokazuje da je ona zdrav tim je činjenica da je u svakom do sada odigranom meču gde je opstanak bio ulog pored standardnih Bogdanovića i Milutinova poenterski istupio neki drugi košarkaš.

U meču protiv Dominikanske Republike istupio je Marinković sa 16 poena i svega dva promašaja iz igre, po Litvance je bio koban Petrušev koji je ubacio 17 poena i promašio jedan koš iz igre.

Danas je na visini zadatka bio Ognjen Dobrić koji je bio neuhvatljiv za Nikejla Aleksandera Vokera i Lugencu Dortu.

Doskorašnji košarkaš Zvezde je uz pomoć blokova koje su pravili Milutinov i Jović svojim utrčavanjima pravio velike probleme Kanađanima.

Najviše ovakvih poena postignuto je u trenucima kada je rival Srbije mogao da se ponada potencijalnom hvatanju priključka.

Ofanzivni stil igre koji odgovara ovoj ekipi

Izabranici Svetislava Pešića tokom čitavog meča nisu odstupali od stila igre koji su ustalili na početku prvenstva.

Srbija se trudi da igra brzo svaki put kada ukrade loptu, i na prvenstvu je prva reprezentacija po broju poena iz kontri.

Ipak, kada se lopta izvodi ispod koša, napadi se igraju polako, insistira se na poenima iz obruča i to donosi rezultat.

„Orlovi“ su prihvatili da ne mogu da se oslone na šut za tri poena i to su pretvorili u najopasnije oružje.

(RTS)