Denver nagetsi su u istorijskom prvom finalu u istoriji franšize, do kog ih je na svojim velikim leđima nosio Nikola Jokić. Priča o dežmekastom Somborcu, ljubitelju konja, darovitom za igru pod obručima je u centru pažnje američke javnosti više nego ikad. Od buckastog dečkića do dvostrukog NBA MVP-a i možda najboljeg igrača na svetu u ovom trenutku, Nikola iz utakmice u utakmicu potvrđuje kakav je fenomen u modernoj košarci.
„Džokerovi“ status na Fejsbuku “ ‘Oće li neko na basket?“, fotografija iz detinjstva na kojoj se nalaktio sedeći na stolici i ona sa šeretskim pogledom odozgo postale su „viralne“ na društvenim mrežama i koriste se kad god se kroz „meme“-ove sklapaju kreativne šale na račun njegovih izvrsnih partija i bespomoćnosti poraženih rivala.
Nikola je odrastao u košarkaškoj porodici, kroz oca i stariju braću Strahinju i Nemanju, a to dokazuje i fotografije iz davne 1998. koju je postavio srpski košarkaš Marko Popadić na svom Instagramu. Bivši košarkaš Crvene zvezde, Tamiša, Smedereva i inostranih klubova je postavio ovu fotografiju na kojoj deli loptu sa trogodišnjim Nikolom još 2019. godine, kada je „Džoker“ buknuo do prve petorke NBA lige i nagovestio dominaciju u narednim godinama.
Može se reći da se već na fotki vidi kako mu se lopta „lepi“ za ruke, kao prilikom skokova u napadu.
„Slika je nastala ’98. godine u maloj sali hale „Mostonga“ u Somboru. Sa porodocim sam živeo u Somboru u periodu od’ 95. do ’99, jer je majka Vesna igrala rukomet za Sombor Dunav, a otac Miša bio Strahinjin trener u kadetskoj selekciji KK ‘Sombor’. Stalno smo gledali njihove utakmice i čekali poluvreme da istrčimo na teren“, priseća se rođeni Popadić.
Marku, rođenom Kovincu, ostalo je urezano u sećanju druženje za Nemanjom i Strahinjom, koji je u sezoni 2000/01. igrao za kovinski „Radnički“.
„Nemanju pamtim kao uvek nasmejanog a Strahinja je oduvek bio krupan i snažan. Kad sam bio mali na prvi pogled mi je Strahinja postao omiljeni košarkaš iz očevog tima. Kasnije, po preseljenju u Kovin, Strahinja je nakon Spartaka došao da igra seniorsku ligu kod mog oca u sezoni 2000/01. Sećam se da sam bio presrećan njegovim dolaskom“, ističe Popadić.
Dok je Marko gradio svoj košarkaški put u mlađim kategorijama Crvene zvede, u Somboru je treći Jokić učio prve košarkaške korake i vagao da li će preći u konjički sport. Prošlo je 14 godina od njihove fotografije i Nikola debituje za Megu. U košarkaškim krugovima naše zemlje se uveliko znalo da će od tog dečaka biti „čudo“.
„Fotku sam slučajno pronasao u porodičnom sportskom albumu koji majka čuva. Za Nikolu se odavno znalo, još iz juniorskih dana da je čudo. Nisam iznenađen njegovim partijama, jer prateći ga sve ove godine za njega ne postoje granice“, rekao je Marko, koji je u internacionalnoj karijeri prošao Italiju, Španiju, Grčku, Mađarsku i Sloveniju.
I pored sportskih i porodičnih obaveza, Popadić ne propušta mečeve doigravanja.
„Plej-of redovno pratim i kad god mi je teško da se probudim setim se da ću nešto novo da vidim od Nikole, što me razbudi za sekund. Obožavam njegovu jednostavnost, nepredvidivost i uticaj koji ima na košarku generalno“, navodi Marko.
Čovek odrastao uz Đorđevića, Divca, Stojakovića, Bodirogu, igrao sa Gurovićem, par godina mlađi od Teodosića, tvrdi da je „Džoker“ „igrač-umetnik“ na terenu.
„Voleo bih da osvoji prsten i ubeđen sam da hoće, jer ne vidim ko će da ga zaustavi. Uz dužno poštovanje svim našim bivšim i sadašnjim košarkašima, Nikolu je najlepše gledati. To je umetnost!“, zaključio je Popadić.
Popadić, kao i čitava Srbija, pratiće Nikoline nvoe pohode do prstena. Još četiri pobede i Denver nagetsi su novi šampion NBA lige.
(RTS)