Evroliga odustaje od ”20:0” politike, ali time se problemi ne rešavaju

Sve je počelo 9. oktobra odlukom da se neodigrana utakmica Evrokupa između ljubljanske Cedevita Olimpije i Burse registrovana rezultatom 20:0 za turski tim, a nastavilo se gubitkom Zenita od Valensije i Baskonije istim rezultatom u Evroligi (danas, sreda 14. oktobar oko podne).

Još tri utakmice bile su na tom putu, pošto su otkazane (Asvel-PAO, Asvel-Crvena zvezda) u Evroligi, te Venecija-Burž u okviru Evrokupa.

Iako su sve te odluke bile po zakonu, strogom ali ipak zakonu (naravno, reč je o specijalnom protokolu koji je usvojen uoči sezone i sa kojim su dobrano bili upoznati svi klubovi), a koji je jasno definisao smernice za delovanje u situacijama u kojima se usled zaraze koronavirusom ugrozi zdravlje igrača, trenera i pomoćnog osoblja ili ne postoje uslovi za odigravanje mečeva.

Evroliga se sve do danas, do nekih 18 časova toga i (slepo) držala, ali je ipak popustila pred žalbama, zašto ne reći i vapajima klubova i njihovih igrača da im se ipak omogući da pobeđuju ili gube na terenu, a ne za ”zelenim stolom”.

Malkom Dilejni iz Milana, Kris Singlton iz Efesa, Aleks Abrines iz Barselone, te bivši igrač Crvene zvezde a sada član Zenita Bili Beron samo su neki od igrača koji su putem društvenih mreža iskazali svoje nezadovoljstvo postupanjima rukovodstva Evrolige i njenih disciplinskih organa.

Naposletku, samo nekoliko sati nakon što je ozvaničeno da Zenit gubi dva meča u Španiji bez borbe, došlo je do promene u stavovima Đordija Bertomeua i njegovih saradnika.

Evropskim medijima i novinarima u sredu popodne poslato je novo saopštenje, u kojem je najavljena ključna promena protokola – za neodigrane utakmice više ne važi pravilo ”osam igrača na teren ili poraz 0:20”, već će se za sve utakmice čije odigravanje nije moguće u ranije zakazanom terminu tražiti novi termin.

Kako se navodi, ta odluka će se odnositi na sve buduće slučajeve, ali i na ovih šest mečeva sa početka teksta.

Iz takmičarskog ugla ovo je dobra i najpoštenija odluka, kojom će se sačuvati suština sporta – da se pobednik odlučuje na borilištu.

Ona pak otvara pitanje ionako zgusnutog, često i nehumanog kalendara takmičenja, u kojem će se tražiti slobodni termini.

Na sve to, tu je i nejedinstvo, ili bolje reći nesaradnja između bitnih košarkaških subjekata Evrope, pa se zato recimo ne može očekivati da Fiba izađe u susret Evroligi i njenim takmičenjima u vreme svojih reprezentativnih ”prozora” (opšte je poznata netrpeljivost između te dve organizacije), ili da recimo najjača nacionalna liga na kontinentu, španska ACB (Endesa) liga ustupi svoje termine i stavi sebe ispod Evrolige.

Na kraju krajeva, a i zašto bi(?), imajući u vidu kako je Evroliga nastupala kada su te strane pozivale na dogovor i kompromis i kakve je odnose gajila sa istim.

Kada bi ovu novonastalu košarkašku situaciju u Evropi pokušali da predstavimo prosečnom Srbinu negde u unutrašnjosti, kao komentar na poziciju Evrolige u svemu moguće da bi dobili onu narodnu: ”Seci uši, krpi d**e!”.

Mada ni takva narodno-hirurška intervencija ne bi u ovom slučaju garantovala rešenje problema…

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar