Da li je ovo taj američki tim iz Saletove željene budućnosti?

Ako neko u svetu sporta ima slatke muke oko sastava tima to je američki košarkaški selektor. Mnogo kvaliteta a samo 12 mesta. Tako će biti i ovog puta, pred Mundijal koji se u prvoj polovini septembra održava u Kini.

Gotovo da nema sile koja bi mogla da spreči tim SAD-a da se plasira u novo finale. Možda eventualno neka ”eksplozija” u ekonomsko-političkom ratu koji se zahuktava između Amerike i Kine, a koja bi rezultirala nekakvim bojkotom ili uskraćivanjem gostoprimstva ”a la hladni rat”. Ipak, to je malo verovatno.

Njihov aktuelni niz pobeda je impresivan i trenutno stoji na brojci 88. Poslednji put izgubili su takmičarski meč pre 13 godina, u polufinalu SP u Japanu, kada je Grčka pobedila sa 101:95 a Španija kasnije uzela titulu. 

Bio je to poslednji u nizu ”šamara” koje su timovi sa NBA zvezdama dobijali početkom ovog milenijuma. Svakako najjači je onaj iz četvrtfinala SP na njihovom terenu, u Indijanapolisu, kada je Pešićeva Jugoslavija slavila na krilima raspucanog Gurovića i predvođenja iskusnim NBA liscem Vlade Divcom. Bilo je 81:78 a posle i zlato.

Bolno je za ”nepobedive” a često i nadmene Amerikance bilo i na OI u Atini 2004. godine, kada su ih u polufinalu pobedili Đinobilijevi Argentinci, kasnije osvajači zlata. 

Da li je došlo vreme da ponovo bride američki obrazi? Jedan čovek se posebno tome nada… 

Saletova željena budućnost 

Selektor Srbije Aleksandar Đorđević nekoliko puta u svom mandatu izgovarao je sledeću misao: ”Neko će u budućnosti pobediti Amerikance. Zašto to ne bismo bili mi?” 

Da li ta budućnost iz Saletove izajave stiže ovog leta u Kini? Pitanje od milion dolara, iako je kvota u kladionicama na SAD veoma mala.

Naime, prema ponudi kladionice ”BWin”, šanse da Ameri ne osvoje zlato su gotovo nikakve, što kvota od kvota 1.10 najbolje prikazuje. Kladioničarskim rečnikom rečeno to je ”sigurica”, ”fiks”. I to je još jedan pokazatelj izazova koji je pred srpskim timom.

Ono što je lepo videti su šanse koje se daju ostalim timovima, a najveće imaju upravo ”Orlovi” sa kvotom 15. Slede Španci sa 23, Grčka i Francuska sa 41, dok se Kanadi, Australiji i Litvaniji daje kvota 51. 

Tri puta u poslednjih pet godina koliko je Đorđević na selektorskoj klupi njegovi ”orlovi” igrali su sa američkom selekcijom. Dva puta je to bilo u finalima – na SP 2014. u Španiji i 2016. na OI u Riju. Oba puta smo ubedljivo poraženi (129:92 i 96:66). Treći duel bio je takođe u Riju, u grupnoj fazi i tada smo bili blizu, baš blizu. Ipak, poraz od tri poena razlike (94:91) i promašena otvorena trojka Bogdanovića za produžetak. 

Kada je najbolji srpski košarkaš Nikola Jokić, ol-star i član najbolje petorke NBA lige, objavio da će igrati za reprezentaciju ovog leta, pored euforije krenule su i priče o novom, projektovanom finalnom okršaju sa ”drim timom” (iako mnogi drže da je drim tim samo jedan, onaj iz 1992.). Na to su se nadovezale izjave NBA suprestarova Džejmsa, Karija, Durenta, Lenarda Džordža, Vestbruka i ostalih, koji su se izjasnili da preskaču Mundijal u Kini. Imena koja su se pojavila na prvom, krnjem spisku za trening kamp Amerikanaca nisu ulivala toliki strah.

Ipak, objavljivanje punog sastava promenilo je tu percepciju.

Brada i obrva

Igra tima SAD ovog leta vrteće se oko Džejmsa Hardena, prošlogodišnjeg MVP-a lige, a koji sa ovogodišnjim neverovatnim prosekom od 31 poena po meču ima vrlo dobre šanse da taj naslov i odbrani. Jedan od najboljih, a po mnogima i najbolji napadač današnjice će utehu u novoj eliminaciji od Golden Stejta u plej-ofu tražiti u Kini, gde će ići i po nagradu za najboljeg igrača turnira kako reče.

Sezona najdominantnijeg centra NBA lige Entonija Dejvisa nije bila sjajna kao Hardenova. Naprotiv, obeležila ju je sapunica oko trejda u Lejkerse koji se na kraju ipak nije dogodio, a bilo je tu i povreda. No, zdravi Dejvis je strašni Dejvis, a takav će verovatno otputovati u Kinu.

Što se ostalih zvezdi tiče, pre svega treba istaknuti prvu violinu Portlanda Demijana Lilarda, koji je uz pomoć kolege Si Džeja Mekaluma (takođe na spisku), imao sjajnu godinu i odveo Portland u finale Zapada, prvo posle 19 godina. 

Drugi ešalon zvezdi objavljenog tima čine prva zvezda i ol-star igrač Šarlota i izuzetni baratač sa loptom Kemba Voker, sjajni šuteri iz Vašingtona i Milvokija, Brejdi Bil i Kris Midlton (takođe nastupali da ovogodišnjem ol-star meču), te plej finaliste Toronta Kajl Lauri i najbolji igrač Klivlenda Kevin Lav, koji je imao sezonu za zaborav (puno povreda i katastrofalan plasman tima).

Ostatak šireg sastava čine Harison Barns (Sakramento), Andre Dramond (Detroit), Erik Gordon (Hjuston), Tobajas Heris (Filadelfija), Majls Tarner (Indijana), Kajl Kuzma (L.A. Lejkers), Bruk Lopez (Milvoki), Pol Milsap (Denver), Donovan Mičel (Juta), Džejson Tejtum (Boston) i Pi Džej Taker (Hjuston). Samo oni da igraju, opet bi bili prvi favoriti za zlato, sa možda malo većom kvotom.

Kada se na to doda i fenomenalan trenerski ”staf”, u kojem se pored Lojda Pirsa iz Atlante i Džeja Rajta sa Vilanove, nalazi i prvi trener šampionskog Golden Stejta Stiv Ker, jasno je da Amerikanci izuzetno ozbiljno shvataju predstojeći turnir. 

Kao i prethodni timovi SAD-a, i ovaj čine igrači koju poseduju izuzetan individualni talenat, raznovrsnost i neverovatni atletizizam, koji je, reklo bi se, njihova glavna prednost u odnosu na ostatak sveta. 

Od njih se u Kini može očekivati brza košarka, igra na veliki broj poseda i sa mnogo šuteva za tri poena (gotovo svi, osim možda Dramonda, mogu i to vrlo dobro da ih šutiraju), što je trend koji je zahvatio NBA ligu pre par godina, ali koji se proširio i na Evropu i ostale delove planete. 

No, ne treba zaboravti ni odliku koju ima svaki tim Grega Popoviča, a koji će sasvim sigurno imati i ovaj, a to je timska košarka. Ma koliko god to zvučalo i delovalo neverovatno kada se na jednom mestu nađe toliko zvezda navuknutih na veliki broj šuteva tokom meča i ”privatizovanje” lopte. Ipak, kod novog selektora stvari obično bivaju drugačije.

Dobro obavešteni protivnik

Ono što Saletovoj misiji ne ide u prilog jeste ime selektora SAD i sve što to ime Greg Popovič sa sobom nosi. 

Čovek koji je od Majka Šiševskog preuzeo upravljanje najmoćnijim timom sveta izuzetno je dobro brifovan o Srbiji. 

Greg osim što je veliki poštovalac srpske i jugoslovenske škole košarke, zna puno o srpskim vinima, a obožava srpsku jagnjetinu. Dobar deo zasluga što je to tako ide Žarku Paspalju, legendi jugoslovenske košarke koji je sarađivao i živeo sa Popovičem u San Antoniju, a koji mu je prošlog leta bio domaćin u srpskoj prestonici.

Pričajući nedavno sa Žaretom o Popu, rekao mi je da mu je drago što je njegov prijatelj postao selektor, ali da mu nije drago što ćemo svetsko zlato juriti protiv njega. Kaže, on toliko poštuje i prati šta Srbi rade u košarci da sigurno neće svojim igračima dozvoliti bilo kakvo opuštanje i potcenjivanje, što je kod nekih njegovih prethodnika možda bio slučaj, koji ih je kasnije i odveo u problem.  

Ali, ostaje nam nada će ”Ludi Srbin” kumovati ostvarenju pojektovane budućnosti Aleksandra Đorđevića i biti svedok najevećeg uspeha srpske košarke, o kojoj neretko govori biranim rečima. Neka se, većini Srba veoma dragi lik, zadovolji gledanjem u prste jedne svoje šake i u šampionsko prstenje koje ih krasi. Dosta mu je. Bar za sada.

Marko LjUBOMIROVIĆ (Marko Ljubomirović)  

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike