Najbrže vesti u Srbiji

Bjelica sa suprugom pričao o izazovima s kojima su se suočili u SAD: Srećan i na terenu i kod kuće

SREĆA i ispunjenost porodice Bjelica u velikoj meri zavisi od partija koje Nemanja pruža u dresu Minesote. Najbolji svedok toga je njegova supruga Mirjana, uz čiju pomoć je na najbezbolniji način uspeo da prebrodi teške trenutke i period privikavanja tokom prve dve NBA sezone. Bračni par je za američki „Atletik“ pričao o upoznavanju, prvim danima u Americi, deci, košarci… – Kada je on srećan i kada igra, kažem: „Hvala bogu“. Gledam utakmicu i znam da će doći raspoložen kući i sve će biti dobro – otkrila je Mirjana. – Kada je srećan u košarci, srećan je i kod kuće. A kada nije, onda samo gleda utakmice, ne ispušta telefon, sve prati. Ne može s njim ni da se razgovara. Bjelica je u NBA ligu stigao sa zvanjem MVP Evrolige, ali je brzo morao da se suoči sa činjenicom da je došao u neku drugu dimenziju. – Stvarno mi je bilo teško, ljudi ne razumeju to – priča Nemanja. – Kažem im da je NBA najbolje mesto na svetu. Ali kada svake večeri osetiš u svom telu, u svojoj koži, koliko očajan možeš da budeš, odatle možeš da ideš samo ili gore, ili dole. Nema sredine. Još dok je igrao u Austriji, Nemanja je bio siguran da će se oprobati u NBA. – Govorio je našim prijateljima tada: „Videćete, jednog dana ću igrati u NBA“, a oni su bili u fazonu: „Da, kako da ne“ – seća se Mirjana. – Bio je ozbiljan.MINEAPOLIS JE SAVRŠEN PROPUŠTENO reprezentativno leto je Nemanji dalo priliku da bolje upozna grad u kome živi. – Mineapolis je lepši nego što smo zamišljali. Leti je savršen. Priroda, jezera, sve je tu – saglasan je bračni par. Kao uspomene iz prve sezone preko okeana porodici Bjelica ostaće i brojne neprospavane noći. – Kažem mu: „Daj, hoću da spavam“, ali on bi nastavio: „Ne, šta ja to radim loše?“ Te prve godine uopšte nije mogao da spava – prepričava Mirjana.Pročitajte još TIBODO HVALI SRBINA: Nije Bjelica slučajno najbolji šuter Srpski as je uz pomoć najbližih uspeo da izađe kao pobednik iz situacije koja ga je zadesila. – Da nije bilo Mirjane, teško bih preživeo sve. Znamo se dobro i ona je moja najveća podrška. Naravno, tu su roditelji, treneri, ali da nije bilo nje, moje devojke, žene, majke moje dece. Bez nje, ne znam da li bih bio ovde. Treća sezona je donela i mnogo raspoloženijeg Nemanju. Dok Minesota pobeđuje, on svaki minut na terenu koristi na pravi način.Pročitajte još Bjelica: Sviđa mi se da igram u drugoj petorci – Sve sam promenio. Bilo je teško prilagoditi se. Srećan sam što sam pobedio sam sebe. Pobedio sam. Sada igram za trijumfe. Zaslužio sam to. Sreću je upotpunio i dolazak na svet sina Stefana, koji se pridružio šestogodišnjoj Niki. Automatski sa rođenjem stigao je i američki pasoš za dečaka. – Ja sam ponosan što sam Srbin. Obožavam svoju zemlju. Uvek ćemo želeti da naša deca znaju odakle su, gde su im bake i deke. Stefan će biti Srbin. Uvek će imati taj mentalitet, jer je nama važno da deca znaju svoju kulturu i mesto porekla – zaključio je Nemanja.DALA SAM MU PRAVI BROJMIRJANA se prisetila i kako je izgledao trenutak kada su se upoznali pre deset godina na dočeku Nove godine. – Pomislila sam – previsok je. Ja sam visoka 176 centimetara, ali je on bio najviši čovek kojeg sam upoznala. Previsok, zaista. I sa dugom kosom. Obično sam mladićima davala lažni broj telefona, ali je ovo bio prvi put da sam izdiktirala pravi broj. Javio se posle nekoliko dana.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike