Zvezda taman toliko dobra da još jednom pobedi Ludogorec

Crvena zvezda je počela meč u varijetetu 1-3-5-2 sistema (sa 2-1 veznim redom, dakle 1-3-4-1-2, što se s pravom smatra nemačkim oblikom, a ima i lepu tradiciju u Italiji), sa Srnićem na poziciji levog krilnog beka.

Međutim, nije se dugo igralo pre nego što je beogradski tim prešao u 1-4-2-3-1 oblik, sa Srnićem pored Njegoša Petrovića ispred poslednje linije. Katai, Kanga i Ivanić su bili iza Pavkova.

Ludogorec, shodno i ovoj, u ne maloj meri tromoj utakmici, nije previše toga menjao, ali nije previše toga ni radio. Bugarski tim ima novog trenera odnedavno, preciznije promovisao je pomoćnika u šefa stručnog štaba (u jednom momentu želja bugarskog tima bio je i Marko Nikolić, tada tek što je napustio Lokomotivu).

Gostujuća ekipa sastavljena je od popriličnog broja kvalitetnih fudbalera, ali sve ono što oni rade skupa, bilo da je to u tri faze poseda, bilo u tri defanzivne faze (ostanimo samo u najopštijoj taksonomiji fudbalske igre), naprosto nije niti dovoljno dobro, posebno nije ni dovoljno inovativno i njihova opšta učinkovitost time jako trpi.

Toliko o njima, jer tu zaista nema previše toga što nadilazi, još jednom ponavljamo, veoma respektabilan individualni kvalitet. Kada ekipa nije mnogo toga iznad zbira atributa igrača koje ima, onda to nikada neće biti preterano uspešna ekipa u kontekstu u kome se takmiči.

Crvena zvezda, sa svoje strane, svakako je kudikamo organizovanija ekipa, a time je i bolja ekipa.

Doduše, ona ima problem da strukturirano putuje sa loptom terenom u nekim situacijama, isuviše čestim na ovom meču. To znači da igrači i lopta, takoreći, ne idu zajedno. Dakle, ili lopta ide prebrzo ispred fudbalera, ili igrači idu prerano ispred lopte.

To nekada igru crveno-belih čini suviše direktnom, a time progresije nepripremljenim i neučinkovitim. Problem nastaje i u defanzivnoj tranziciji, kada ofanzivna struktura koja nije najbolja postaje defanzivna struktura koja nije najbolja. Time se gubi kontrola nad utakmicom.

U tom smislu ne pomaže što Kanga nije fudbaler koji uvek na dovoljno jasan ili, u krajnjoj liniji, konzistentan način tumači svoju ulogu. To tera njegove saigrače da se prilagođavaju njegovim kretanjima, ali je gotovo nemoguće to uraditi u adekvatnom trenutnu, jer, ponavljamo, problem je onda kada nepredvidivost jednog igrača prevazilazi utisak koji ostavlja na protivnika i prelazi i na njegovu sopstvenu ekipu.

Na sreću, Zvezda je, rekosmo, organizovanija ekipa od Ludogoreca, a takođe poseduje jako veliki broj veoma kvalitetnih fudbalera. I ovoga puta dovoljno da se trijumfuje protiv bugarskog tima, još jednom jako lepim pogotkom.

Veliki uspeh srpskog prvaka donosi i naredan neposredni cilj – podići nivo igre toliko da se, u nokaut fazi, protiv nedvosmisleno jačih protivnika, ne stane sa ovim nizom pozitivnih rezultata i trijumfa…

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар