Zidan, Ten Hag, Rodžers – ko bi mogao da zameni Solskjera u Mančester junajtedu

Prethodnih godina osakaćena očekivanja navijača Junajteda, dobila su krila pred početak ove sezone – vratio se Kristijano Ronaldo, došao je centralni bek svetske klase (za razliku od Harija Megvajera) Rafael Varan, a kada se još objavio i dolazak Džejdona Sanča za 100 miliona dolara – euforija oko Old Traforda je dostigla vrhunac.

Skupoceni sportski auto je sastavljen, svi delovi su pažljivo odabrani i ručno naštelovani, a onda su volan tutnuli u ruke Oleu Gunaru Solskjeru. 

Sve glasnije i hrabrije se govorilo o tituli, o trci se pričalo kao da niko drugi ne učestvuje i kao da se samo oni pitaju.

Ali, niko nije pričao o sposobnostima i mogućnostima vozača. 

Legenda kluba se odlično pokazala kao test vozač – bio je dobar i u prvim krivinama, na trenutke odličan sa slabijim vozilom – toliko da su se navijači "đavola" busali u grudi i pričali – "Ole je za volanom".

Veseli Norvežanin nije skidao osmeh sa lica ni kada su se sve lampice palile na kontrolnoj tabli, dok je ubrzavao ka provaliji, uživajući bezbrižno u živopisnom okolišu uz vesele taktove neke Abe ili Majkla Džeksona.

Srećom po navijače Junajteda, kada su se kočnice stanjile i gotovo otkazale, pojavio se neko ko je iznad Solskjera, ugasio radio, i povukao ručnu (ona je funkcionisala, očigledno). 

Realnost je, kao i uvek u životu, udarila snažno i zastrašujuće – pošto se, svega nekoliko sati posle sprečene tragedije – postavlja pitanje svih pitanja – šta sada?

Kome poveriti ovakvu mašinu? Ko je može obuzdati i ko iz ovog motora može izvući sve ono što on može?

To je, za porodicu Glejzer i čelnike Junajteda, pitanje od milijardu dolara (da je od milion, ne bi toliko lupali glavu).

Zinedin Zidan – ako supruga da "zeleno svetlo"

Kao glavni kandidat za klupu "đavola" iskočio je Zinedin Zidan.

Kako i neće, kada je čovek koji je osvojio sve što se može osvojiti trenutno bez posla.

Čovek koji je milovao loptu kao niko pre njega i, verovatno, kao niko posle – imao je savršenu kontrolu kao igrač, a potom je dokazao da je ima i kao trener.

Godinama se spremao za posao prvog trenera u Realu – prvo kao asistent Karlu Ančelotiju, a potom kao trener mladog tima Reala. 

Kada je zakoračio na glavnu scenu – bio je potpuno spreman da pokori svet.

Osvojio je sa Realom dve titule šampiona i tri uzastopne titule prvaka Evrope!

Svojom voljom je napustio Real, pa se vratio da pomogne u teškim trenucima (tada je osvojio drugu titulu), a potom, još jednom, kako svi pobednici rade – svojevoljno napustio klupu.

Kao neko ko je osvajao svet i kao igrač i kao trener, Zidan je prilično dobar kandidat da režira na "teatru snova" i deluje da nema prepreke za takav scenario…

Međutim, kao i u svakom dobrom scenariju, jačina glavne muške uloge uslovljena je jačinom iste takve ženske. 

Kako prenose brojni britanski mediji, Zinedinova supruga, Veronik, kamen je spoticanja u ovoj potencijalnoj romansi.

Njoj se (a, ruku na srce, i kome bi) ne dopada ideja da živi u Mančesteru, u Engleskoj, i da gleda svaki dan u nebo hoće li kiša i kad će.

Kada bi pravio listu mesta na kojima bi želeo da živiš, a imaš mogućnost da biraš gde ćeš živeti (i uživati), Mančester – sasvim logično i očekivano – ne bi bio na vrhu liste, zar ne? 

Zinedin će morati uverljivu fintu da proda na porodičnom sastanku ukoliko zaista želi da se ponovo udruži sa Kristijanom Ronaldom i Rafaelom Varanom, ovaj put na Old Trafordu. 

Ohrabrujuće za navijače Junajteda – ako neko ume da dribla i fintira – to je svakako Zidan. 

Ten Hag bi doneo akciju, a možda i prvu violinu Ajaksa

Ime prvog trenera Ajaksa, Erika ten Haga, nije se neočekivano pojavilo na spisku kandidata za mesto menadžera Mančester junajteda.

Holanđanin je najzaslužniji za malo fudbalske romantike u svetu gde su novac, snaga i brzina apsolutno sve, i njemu možemo zahvaliti na provejavanju nostalgije i sete za ’90-im (fudbalskim isključivo, razume se).

Ajaks igra predivan fudbal. U moru misica i modela, Ajaks je ona devojka iz komšiluka, koja će neočekivano, ali i bez prevelike želje, zablistati na maturi.  

Ten Hag je vodio Ajaks, pre dve sezone, do polufinala Lige šampiona, prvog od 1997. godine za četvorostrukog prvaka Evrope. 

Ajaks gazi rivale – ako postigne sedam golova, svom snagom kreće i po osmi. 

Takvih fudbalskih predstava su se uželeli na "teatru snova", čiji reprertoar je prethodnih sezona obilovao dramama i tragedijama.

Uželela se publika malo akcije sa "hepiendom", a to bi Ten Hag mogao da pruži.

Možda bi, kao što mnogi treneri rade, poveo sa sobom u novi klub i nekog igrača – a ko bi u ovom slučaju bio bolji izbor od onog od kojeg igra Ajaksa zavisi – Dušana Tadića? 

Za dolazak Ten Haga iz petnih žila navija i jedan čovek na Old Trafordu – Doni Van de Bek.

Talačka kriza na Old Trafordu mogla bi biti okončana narednih nedelja, pošto bi Ten Hag, sasvim sigurno, oslobodio nesrećnog Donija.

Van de Bek je stigao u Junajted kao jedan od najvećih evropskih talenata, ali je onda ćušnut u zapećak gde ćutke dobija hranu i vodu na kašičicu…

Naravno, i u ovom scenariju postoji zaplet – da li će moćna produkcija, koja je okupila sve "oskarovce", ponuditi palicu još jednom talentovanom, ali ne toliko iskusnom čoveku?

Greška koju su napravili sa Solskjerom se sada ne sme ponoviti, i zbog toga je teško poverovati da će se posao ponuditi nekome ko se nije dokazao na najvećoj sceni.

Brendan Rodžers – previše tih i fin za galamu u Mančesteru

Brendan Rodžers je, bez ikakve dileme, jedan od najboljih trenera na Ostrvu u posledih nekoliko godina.

Severni Irac ponosno, ali previše tiho i nenametljivo, niže uspehe otkako je "preplivao" Irsko more i potražio uhlebljenje u Premijer ligi.

Prvo je trenirao rezerve Čelsija, potom Votford, Riding i Svonsi, što mu je donelo ulaznicu za Enfild. 

Uzeo je Liverpul, koji je tada bio u sličnoj situaciji u kojoj je Junajted poslednjih sezona (samo bez skrivanja i bez guranja problema pod tepih), i udahnuo mu život.

Što je važnije, naterao je navijače Liverpula da ponovo veruju.

ONA sezona, ONO klizanje Stivena Džerarda i ONE suze Luisa Suareza podloga su onoga što je Liverpul danas. 

O značaju njegovog posla i o svemu što je učinio za Liverpul neretko govori i sam Jirgen Klop.

Najveći Rodžersov problem na Enfildu bilo je to što se nije previše pitao van terena – nije birao sam pojačanja, pa su tako, ni krivi ni dužni, a zahvaljujući matematici i statistici, "svetim travnjakom" Enfilda prodefilovali Nuri Šahin, Osama Asaidi, Fabio Borini, Jago Aspas, Mario Baloteli…

Njegovo ime (tada) nije imalo težinu kao što je imalo (i dalje ima) Klopovo.

Kao trener bi bio savršen za Junajted – ali sve ostalo govori da je daleko od toga.

Ono što ga je spoticalo u Liverpulu, uprkos svim uspesima posle epizode na Enfildu – i sa Seltikom i sa Lesterom, sasvim sigurno bi se dešavalo i na Old Trafordu.

Ne bi se previše čuo, ionako tihi glas Severnog Irca na Old Trafordu van terena, a sigurno bi se mučio da obuzda karaktere preplaćenih zvezda.

Verovali su mu i Luis Suarez i veliki Stiven Džerard, ali oni su želeli titulu i ništa drugo ih nije zanimalo.

Da li bi mu verovali ovaj Kristijano Ronaldo, na zalasku karijere, ili jedan nekonvencionalan i uvrnut Pol Pogba?

Uostalom, kada se, pre nekoliko dana, pojavila informacija da se Rodžersovo ime spominje u Mančesteru, i kada su ga pitali za tu mogućnost, Severni Irac je učinio sve što je do njega, a u skladu sa ponosom i vaspitanjem, da zatvori tek odškrinuta vrata Old Traforda.

"Prvo, vrlo je neučtivo pitati me tako nešto, u trenutku kada Mančester junajted ima trenera. Drugo, ne mogu da komentarišem to jer nije realno. Ponosan sam što sam u Lesteru", rekao je Rodžers.

Luis Enrike, Poketino, Loran Blan…

Britanski mediji se, naravno, ne zaustavljaju na ova tri imena. 

Ako je verovati britanskim medijima, postoji mogućnost da zbog Junajteda novog trenera potraže i FK Zaklopača i Real Podunavci.

Jednostavno, svako je potencijalni kandidat. 

Tako je, preko noći, prilično "jak kandidat", kako formulišu ostrvski mediji, postao Loran Blan – nekadašnji fudbaler Mančester junajteda, sada trener katarskog Al Rajana. 

Vodio je PSŽ, pa posle pet godina pauze preuzeo Al Rajan. 

Mančester junajted? Nema ništa od toga.

Luis Enrike?

Osvojio je triplu krunu sa Barselonom, sada je selektor Španije.

Nerealno.

Poketino?

Zašto bi, pobogu, Poketino napuštao PSŽ? 

Da se priča sa Solskjerom završila kada je morala da se završi, Poketino bi bio na vrhu liste.

Ovako, u ovom trenutku, vrlo teško.

Prilika života koja se ne propušta

Postoji ona teorija da svako u životu dobije priliku da zablista – dobije svojih pet minuta.

Samo je pitanje hoće li prepoznati tu priliku i hoće li je prigrabiti. 

Ko god sleteo u Mančester, jedno je sigurno – a to su dve stvari:

1. Neće imati lak zadatak ispred sebe.

2. Neće imati težak posao ispred sebe.

3. Ovo je ta prilika!

Jedna od najvećih i najlepših životnih prilika je na talonu. Najveća i najznačajnija svetska pozornica je spremna. Publika je na mestima, ne čuje se ni muva. Ansambl je kao na iglama. Van de Bek u suzama. Gasi se svetlo.

Podiže se zavesa… 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар