Vratiće se Điđi Riva – Pazolinijev fudbalski pesnik i Brerin gromovnik

Filmski reditelj Pjer Paolo Pazolini (autor „Dekamerona“ i ostvarenja „Salo ili stodvadeset dana Sodome“) kazivao je da mu književnost, seks i fudbal pričinjavaju najveća zadovoljstva u životu. Pasionirano je pratio fudbal, a prema svedočenjima njegovih savremenika, poput Fabija Kapela ili Karla Ančelotija umešno je baratao loptom. Pored toga, bio je zanesen i načinom igre Điđija Rive.

„Fudbal je sistem znakova, odnosno jezik. Sadrži sve osnovne karakteristike jezika, par ekselans, onog koji smo odmah postavili kao pojam poređenja. U stvari, reči fudbalskog jezika se formiraju baš kao reči u pisanom, govornom jeziku“, rekao je Pazolini.

U članku milanskih dnevnih novina Il Đorno, 1971. godine umetnik je pisao o fudbalu između proze i poezije. Iz tog perioda ostalo je zabeleženo zapažanje o Rivi, jednom od najboljih napadača.

„Riva igra poetski fudbal. On je pesnik realista“, zapisao je Pazolini.

Umesto uobičajene statistike, Riva bolji od Jugoslavije

Điđi Riva je istorija fudbala u praksi. Najbolji golgeter Italije svih vremena sa 35 pogodaka. Karijeru u nacionalnom timu počeo je 1965. godine, a zbog činjenice da je bio prvi igrač Kaljarija koji je ikada nosio plavi dres, slavljen je poput narodnih tribuna na Sardiniji.

Trogodišnji period od 1968. do 1970. doneo je Rivi i Italijanima radost i veliko razočarenje, što je između ostalog i suština fudbala. Na Evropskom prvenstvu 1968. Riva je u ponovljenom finalu protiv Jugoslavije, (prvi meč završen je nerešenim rezultatom 1:1 posle produžetaka) vodećim golom pomogao Italiji da osvoji prvi trofej prvaka Starog kontinenta.

Dve godine kasnije, Italija je bila favorit za osvajanje Mundijala. U polufinalu su savladali Nemačku 4:3, a Riva je bio najbolji igrač tog duela. Međutim, u finalu protiv Peleovog Brazila, tim predvođen Rivom bio je potpuno izvan igre o čemu svedoči i rezultat 4:1 za „karioke“.

Riva je tih godina, zbog golgeterskih veština dobio nadimak Rombo di tuono, u slobodnom prevodu na srpski jezik glasio bi „Gromovnik“.

Ime, tj. nadimak poznat svetskoj fudbalskoj javnosti poneo je zahvaljujući mudrosti i jezičkoj igrariji novinara Đanija Brere kao aluzija na silovit, neumoljiv stil igre.

Blago narodu kome nisu potrebni heroji

Điđi Riva je avangardna ličnost. Predvodnik i oličenje vernosti jednom klubu. Kaljariju i Sardiniji. Pre i kasnije bilo je igrača koji nisu napuštali jedan klub, ali je Riva bio prvi fudbalski humanitarac, jer je bespogovorno pomagao ne tako slavnom timu da dođe do titule, uprkos brojnim ponudama bogatijih i slavnijih klubova.

Riva je simbol Skudeta, jedinog u istoriji Kaljarija. Simbol Sardinije koja je vremenom postala njegova, iako se na početku karijere protivio odlasku na ostrvo.

Mit o Rivinom Kaljariju opevan je u pesmi pod nazivom „Vratiće se Điđi Riva“. Pazolinijeva aluzija na fudbalsku poeziju dobila je smisao 11 godina kasnije, u rečima kantautora Pjera Marasa. Stihovi govore da će se Điđi Riva vratiti i da će Sardinija ponovo plakati kada se san ostvari.

Điđi Riva je bio nepokolebljiv na terenu, ali i van, odlučno je karijeru završio u Kaljariju i život na ostrvu koje je popeo na fudbalski vrh Italije.

(RTS)


Ostavite komentar