Realov neobjašnjivi podvig, Sitijeva tragedija i Gvardiolina kletva

Onog trenutka kada je Rodrigo postigao prvi gol u 90. minutu, kojim je Real u ukupnom rezultatu smanjio na 5:4, gotovo da su svi znali šta se sprema.

Previše puta u poslednje vreme, gledali smo Real, koji deluje letargično, nezainteresovano i bezopasno, nekih 85 do 90 minuta, a onda se desi bljesak u kojem postignu jedan ili više golova i izađu kao pobednici. 

Mančester siti je čitavu prvu, a potom i 89. minuta druge utakmice polufinala Lige šampiona, bio bolji od Real Madrida.

Ipak, rezultat i činjenično stanje govore drugačije: Da li je Siti bio bolja ekipa – jeste, da li Real ide u finale – ide.

Siti pomogao čudu

Izabranici Pepa Gvardiole imali su kontrolu meča i rezultata protiv Reala.

Ipak, mnogi smatraju da ulogu u nestvarnom preokretu igraju i sami "građani", koji su delimično dozvolili protivniku da dođe do pomenute situacije.

Naime, Siti je pre svega morao da iz Engleske ponese prednost od bar dva gola.

Iako su postigli četiri, nisu smeli da prime tri, ili su bar morali da postignu još jedan, a nije da nije bilo prilika za tako nešto.

Potom, u revanšu na "Santjago Bernabeu", sve je išlo kao po planu.

Real je bio neutralisan, a bilo je pitanje vremena kada će se probiti bedem protivničke odbrane i postići gol.

Kada je Marez zakucao loptu u mrežu gola na kojem stoji Kurtoa u 73. minutu, mnogi su sa razlogom pomislili da je dvomeč rešen.

Ipak, fudbalska i sportska pravila, ali i logika, često nisu na snazi, pa tako dolazimo do čuda poput onog sinoć u Madridu.

Siti se bacio na čuvanje lopte i trošenje vremena, ali i uprkos tome imao savršene izglede za novi gol.

Jedno od pravila koje Siti ipak nije ispoštovao, jeste ono da protivnika nije potpuno nokautirao, dok je ovaj bio grogiran.

Džek Griliš je u razmaku od 60 sekundi imao dve šanse da reši pitanje pobednika i pošalje sve na spavanje.

Intervencija Militaa sa gol linije, a potom Kurtoe koji je poslednjim naporima tek dovoljno skrenuo loptu nogom, da ona ne završi u mreži, bili su početak kraja Mančester sitija.

Realov neobjašnjiv podvig

Veličina kluba i pobednički mentalitet, dve su asocijacije koje se vezuju za Real svih ovih godina.

Upravo je to nešto što je nedostajalo Mančester sitiju, ne samo sinoć u Madridu.

Postaje polako istrošeno i besmisleno povezivati sreću sa uspesima Reala proteklih godina, jer ovo što se dešava "Los Blankosima", prevazilazi pojam sreće i prečesto se ponavlja da bi se krivila "fortuna", ovo je nešto iznad, nešto još jače.

Koliko puta je samo Real znao da bude lošija ekipa na terenu i kada je protivnik Osasuna, Kadiz, Levante, Elče, ili u Kupu Kralja protiv nekog drugoligaša, ali bi po pravilu svaki put uspevao u samom finišu da izbori bod ili napravi preokret.

Real Madrid je ekipa koja do 90. minuta u revanšu polufinala Lige šampiona protiv Sitija nije imala šut u okvir gola rivala.

Bili su nadigrani, nadmudreni, bili su bez ideje, bez šansi, ali opet začuđujuće mirni.

Samo njima znano, iz prva dva šuta u okvir, u 90. i 91. minutu, došla do dva za sada najbitnija gola u sezoni, kojima su izborili produžetak. 

Junak je bio Rodrigo, milion puta otpisivani talenat, koji je pod Anćelotijevom palicom ponovo prodisao.  

Ako su nakon gola Mareza, šanse Sitija za prolaz bile 99 odsto, tako su nakon drugog gola Rodriga, šanse Reala za pobedu i plasman u finale bile slične.

U produžecima, Benzema je sa bele tačke samo ispunio očekivanja i Realovo proročanstvo i tako overio karte za finale u Parizu. 

Gvardiolina kletva 

Potpuno očekivano, Pep Gvardiola je nakon sinoćnjeg meča delovao odsutno, utučeno i razočarano.

Utisak je da su njegovi neuspesi sa Mančester sitijem u Ligi šampiona, u velikoj meri uticali na njegovo nasleđe, kao i status među najboljim trenerima u istoriji fudbala.

Pep Gvardiola je u Siti došao sa jednim ciljem, a to je da "građanima" donese uspeh i prvi trofej u Ligi šampiona. 

Premijer ligu je osvojio i Manćini, te su ambicije kluba porasle, a samim tim Pepu date odrešene ruke i vreća sa novcem. 

Gotovo nestvarno deluje na koje načine je Siti iz godine u godinu bio eliminisan, a Gvardiola razočaran i uništen.

Sve je počelo 2016. godine, kada je seo na klupu "građana" i već u prvoj sezoni doživeo šok.

Fudbalski svet prisustvovao je rađanju nove fudbalske zvezde, koja će kasnije od Mesija i Ronalda preuzeti epitet najboljeg fudbalera na svetu .

Kilijan Mbape i supertalentovana ekipa Monaka su tada priredili goleadu, ogromno iznenađenje i zahvaljujući pravilu gola u gostima, eliminisala Siti.

Godinu dana kasnije, otišlo se korak dalje, ali je Liverpul bio u tom trenutku preveliki zalogaj, te ih je rutinski izbacio sa ukupnih 5:1 prošli u polufinale. 

Potom, sledi neverovatni dvomeč sa Totenhemom, 4:3 u prvoj utakmici, a onda VAR skandali i čudo Ljorentea, koje okončava nove nade Sitija u Ligi šampiona.

Onda na scenu stupaju pandemija koronavirusa i skandalozni promašaj Rahima Sterlinga, ali ni sve to nisu smeli biti izgovori za eliminaciju od Liona u jednoj utakmici u Portugaliji.

Ipak, deluje da će i pored svega navedenog, Gvardiolu najviše boleti prošlogodišnje finale sa Čelsijem i ovogodišnje polufinale sa Realom.

Naime, utisak je da su upravo ti susreti, u velikoj meri promenili Pepov status među najboljim trenerima sveta.

Gvardiola verovatno ima najbrilijantniji fudbalski um na svetu. 

Način na koje njegove ekipe igraju, sistemi i postulati koji se moraju poštovati, svaki centimetar travnatog terena koji se mora pokriti, samo su neki od detalja njegove veličine.

Potom način na koji su njegove ekipe dominirale u domaćim prvenstvima i evropskim fudbalom – Nestvarna Barselona, sezone sa šest trofeja, vrh Evrope i sveta, potom surova dominacija sa Bajernom u Nemačkoj i takmičenjima koje se ne zovu Liga šampiona, da bi poslednjih godina u nekoliko navrata sa Sitijem osvojio 10 trofeja i u par navrata potpuno obesmislio takmičenje u Premijer ligi.

Ipak, ono što je nedostajalo da bi se zacementirao kao najbolji trener u istoriji fudbala, jeste taj pomenuti "ušati pehar" sa Mančester sitijem, koji nije došao i koji je pitanje da li će ikada uzeti.

To bi ućutkalo kritičare, koji se sada sa razlogom naslađuju, donekle bi opravdalo ili bar u drugi plan gurnulo to što su nenormalne cifre date za kupovinu igrača poput Griliša, Stounsa, Akea, Mendija, Vokera…

U finalu protiv Čelsija, čini se da je nadmudrio sam sebe, da je previše razmišljao, previše komplikovao, previše odstupio od fudbala.

U polufinalu protiv Reala, čini se da on više nema šta da ponudi, da nema rešenje za ovu enigmu i da je i fudbal pošao protiv njega.

Nakon svega što se desilo poslednjih godina, a pogotovo nakon ovakvog ispadanja od Reala, mnogi su počeli da veruju u kletvu Jaje Turea.

Nakon lošeg tretmana i rastanka sa afričkim fudbalerom, Tureov agent imao je više nego zanimljivu izjavu, koja danas dobija sve više na značaju.

"Okrenuo je čitavu Afriku protiv sebe. Siguran sam da mnogi afrički šamani u budućnosti neće dozvoliti Gvardioli da osvoji Ligu šampiona. To će biti Gvardiolina afrička kletva. Život i vreme pokazaće da li sam u pravu ili ne", rekao je Tureov agent Dimitrij Seluk 2018. godine.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike