Milojević – čovek koji je promenio sve

Milojević je do sada u ovim kvalifikacijama mahom potencirao brz dupli pas na ivici šesnaesterca, koji su sa Marinom do sada uglavnom delili Ivanić i Jovančić.

Bekovi Rodić i Gobeljić su pravovremenim ubacivanjima davali Zvezdinoj igri širinu, što opet omogućava timu da igra bez klasičnih krila. U takvoj postavci, Ivanić, Ben i Vukanović imali su slobodu da udju u sredinu, gde se traži pomenuti dupli pas sa Marinom, i ostavljanje samih bekova na centaršutu.

Ipak, protiv Kopenhagena je Zvezdina igra bila podredjena sistemu protivnika, koji želi posed lopte i na tome insistira.

U prvom susretu, Kopenhagen koji dobro pokriva prostor, ostavljao je malo mesta Marinu za manevar, tako da Zvezda nije mogla kroz brz dupli pas lako do gola, te je presudila individualna spretnost Milana Pavkova. 
U revanšu su, pak, i Vukanović i Ivanić u prvih 20 minuta morali više da se izvlače na krilo, jer su bekovi, razumljivo, bili usredsredjeni pre svega na defanzivu. Gol je ponovo postignut zahvaljujući individualnim sposobnostima Marina i Boaćija.

Tu zapravo dolazimo i do odlučujućeg faktora u ovom dvomeču, a to je defanziva koju je Milojević podigao na znatno viši novo, pogotovo u veznom redu.

Jovančić i Kanjas su pre svega lepo pokrivali prostor ispred štopera, praveći plitak blok ispred zadnje linije, a Vukanović i Ivanić duplirali su sa bekovima najopasnije igrače Kopenhagena, krila Holsea i Fišera koji su po loptu morali da dolaze u sredinu terena gde je prostor bio isuviše sužen za pas. Ako su bekovi Kopenhagena i ostajali na centaršutu, u Zvezdinom šesnaestercu je bilo previše igrača, da bi do izražaja došao skok Vinda i Endoja.

Zvezda je u revanšu primila gol posle greške beka Rodića koji nije na vreme zatvorio skok Endoja.

U ovakvoj postavci, Kopenhagen je u oba meča morao da traži napadače dugim loptama, što su opet vrlo dobro pokrili i Degenek i Milunović, koji su odličnim izlascima na visokog Vinda, držali napad Kopenhagena daleko od svog gola.

Cenu je platio Milunović, koji je usled previše istih duela, sakupio kartone u Kopenhagenu.

I konačno, presudni faktor trenera Milojevića, kojim je promenio sve, svakako je odnos prema igri. Sa igračem manje tokom gotovo jednog sata igre, Zvezda je pokazala da i te kako može da trči i parira na sredini. Jovančić je u tom trčanju davao ritam timu, baš kao i Ivanić koji je u produžecima perfektno izlazio na Falka i Fišera i uvek je bio blizu lopte. Marinova uklizavanja i borbenost tokom produžetaka podizala su moral tima, koji je u grčevitom branjenju pre svega dao sve od sebe.

Borjan je posebna priča. Nisu samo penali bili presudni, imao je Milan i nekoliko dorih odbrana u finišu susreta.

Zveuda je u Kopenhagenu dobila još jednog pouzdanog, mirnog i stamenog štopera pred novu evropsku jesen – Radovana Pankova, koji je dva puta pogadjao u penal seriji i momka koji je sa omladinskom reprezentacijom Srbije 2015. osvojio titulu prvaka sveta na Novom Zelandu.  

Današnji treneri, za ovakve promene i pojave, uglavnom umeju da kažu – to je karakter tima. A Milojević je dokazao da je upravo karakter ono što je izgradio tokom ove tri godine na klupi Crvene zvezde.

Već 21. avgusta, Vladan Milojević će ispisati i nove stranice istorije Crvene zvezde – protiv Jang Bojsa će 37. put predvoditi crveno-bele u evropskim mečevima, čime će biti oboren rekord legendarnog Miljana Miljanića koji je 36 puta vodio Zvezdu kao trener u evropskim kupovima. 

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike