Ilija Najdoski: Nisam bio grubijan!

ILIJA Gromovnik ili Ilija Najdoski (26. mart 1964,Kruševo) bio je jedan od stubova Crvene zvezde kada je 1991. godine postala prvak Evrope i sveta. Snažni centarhalf uneo je čvrstinu i snagu u redove crveno-belih, pa iako odbrambeni igrači nisu u fokusu kao napadači, uspeo je da beskompromisnim stilom bude i ljubimac navijača. o Rođeni ste u Kruševu, da li stižete da posetite grad svoje mladosti? – Slabo. Nemam previše vremena, a više niko od mojih i ne živi tamo. Ali, Kruševo je uvek u srcu, to je lepo turističko mesto, na 1.300 metara nadmorske visine. Pročitajte još Nebojša Vučićević: Dogovorio se sa Zvezdom, potpisao za Partizano Za loptom ste počeli da trčite u klubu Pitu Guli, a sledeća stanica je bila u Prilepu? DINO „ČUVA“ TETOVO o VAŠ sin Dino (25) igra u Teteksu, koliko ste mu pomogli ili odmogli u karijeri? – Uvek sam gledao da budem po strani, takav sam karakter, nisam hteo da ga protežiram ili mu budem prepreka. Igra u Teteksu, nešto pozadi. Ne znam koliko je Dino zadovoljan, ja jesam jer je u sportu. A sport je privilegija. Imam ja i ćerku Fani (29), tatina mezimica se bavi dizajnom. – Da, za prvi tim Pitu Gulija sam igrao sa 15 i po godina, pa sam prešao u Pobedu (17 utakmica) i sa 16 leta igrao za seniore u onoj jakoj Drugoj ligi Jugoslavije. o Posle samo godinu dana stigli ste u Vardar i ostali četiri sezone (101)? – Bila je to najbolja generacija Vardara svih vremena. Samo da pomenem neka prezimena: Pančev, Janevski, Savevski, Pepe Georgijevski, Stanojković, Kanatlarovski… Igrali smo dobar fudbal, stadion je uvek bio krcat. Posle odluke Slavka Šajbera, tadašnjeg predsednika FSJ, da se kazne Crvena zvezda i Partizan, mi smo igrali u Kupu evropskih šampiona. Porto je bio prejak za nas, ali su ostale prelepe uspomene. o Kako ste došli u Crvenu zvezdu? – Potpisao sam 1988. godine, tada su došli i Darko Pančev i Dejo Savićević, ali sam se sa Draganom Džajićem dogovorio šest-sedam meseci ranije. Praktično, dogovoreno je u decembru da postanem crveno-beli u junu. o Tako je i bilo, za četiri godine u Crvenoj zvezdi odigrali ste 114 prvenstvenih utakmica i postigli sedam golova? – Stvarno je to bio super period, najbolji u mom životu. Lepo je bilo živeti u Beogradu. Igrati pred prepunom „Marakanom“, stalno pobeđivati. Osvojili smo tri titule šampiona (1990, 1991. i 1992.) i Kup Jugoslavije (1990.). Šta je trebalo više? POMAŽEM PANČEVU U VARDARU o DARKO Pančev je sportski direktor Vardara, vi ste mu desna ruka? – Vratio sam se u Vardar da pomognem Darku, koliko mogu. I prošle sezone je sve bilo super, bili smo šampioni Makedonije, na međunarodnoj sceni izbacili superskupi kvalitetni turski Fenerbahče, prvi put u istoriji igrali smo u Ligi Evrope. Sada nam baš i ne cvetaju ruže, ali tako je to u fudbalu. Međutim, ja sam uvek bio optimista i siguran sam da će ćemo se vratiti na staze uspeha. o Ima i više, hajde prvo da nam kažete kakav je bio osećaj kada ste se popeli na krov Evrope? – Možda ćete se začuditi, ali, evo, i posle toliko godina, ja neke stvari ne mogu da prežalim. Postali smo prvaci Evrope, ali ja sam uveren da bismo osvojili još jednu ili dve titule najboljeg na Starom kontinentu da smo ostali u istom sastavu i naredne tri godine! Garantujem da bi bilo tako, jer, svi smo bili u najboljim godinama, stekli iskustvo, dobili samopouzdanje, a o kvalitetu je izlišno i pričati. Šteta, zato i kažem, bez obzira na najveći klupski uspeh svih vremena, ostaje žal… o Dobro, ali posle titule evropskog prvaka, trijumfovali ste i u Tokiju i postali najbolji na svetu? – To je već druga priča, tim nije bio isti, otišlo je četiri-pet igrača. I opet, bili smo prejaki za prvaka Južne Amerike, čileanski Kolo Kolo. Slavili smo sa 3:0, sa igračem manje igrali čitavo drugo poluvreme, pa onda zamislite koliko bismo bili jaki da smo svi koji smo bili najbolji u Evropi nastavili stazom uspeha. o Dejo Savićević je bio isključen u smiraj prvog poluvremena, pa ste pobednički pehar vi podigli, kakav je osećaj? – Teško je to rečima opisati. Radost, ponos, šta da kažem. Pročitajte još Radanović: Miloš mi spasao karijeru! o Igrali ste u središtu odbrane, zajedno sa Miodragom Belodedićem, koji je bio dar sa neba? – Upravo tako. Kada je došao nije imao pravo odmah da igra, ali već posle 15 minuta treninga se videlo da je igračina, znalac. Na prvim treninzima smo se osećali kao da smo čitav život igrali zajedno, čitali smo jedan drugog, dopunjavali se. Dva tipa igrača, a jedinstven sklop. Bez lažne skromnosti, bili smo zaista sjajan tandem. o Pričalo se, Mile je komandovao odbranom, a Ilija protivnike „dizao u vazduh“? – Ta fama me je pratila sve vreme dok sam igrao u Zvezdi. I često mi štetila jer su sudije znale da mi pokažu žuti karton već posle 15 minuta. A nije tako. Istina, bio sam snažan, igrao sam čvrsto, ali nisam nikada bio grubijan! Nikada u karijeri nikoga nisam povredio! Neka se javi neko i kaže koga sam ja to grubim startom poslao na tribine. A da nekoga namerno povredim, nije bilo šanse, pa to mi nije padalo na um. Odskakao sam od drugih po tome što sam u svaki duel ulazio maksimalno jako i profesionalno, ali ponoviću još jednom – grubijan nikada nisam bio. o Otišli ste u Španiju, nosili dres Valjadolida dve godine (54-2), a na Pirinejskom poluostrvu niste često viđali žutu boju ispred očiju? – Naravno da nisam, igrao sam i 15 utakmica zaredom bez opomene, što jasno govori da nisam grubijan. Prezadovoljan sam kako sam igrao u Španiji i žao mi je što nisam ostao. A nudili su mi novi ugovor, na dve ili tri godine. Nažalost, nismo se našli, kockice se nisu složile i ja sam otišao. Nije trebalo. U Španiji niko ne gleda koliko godina imaš, već samo kako igraš. Pročitajte još Krčmarević: Partizan me ne bi vratio da me Džajić nije tražio o Naredne godine nosili ste dres Denizlija (28)? – I ta godina u Turskoj je bila uspešna. o Ipak ste opet promenili sredinu i stigli u Bugarsku? – CSKA je u Bugarskoj veliki klub. Bilo mi je lepo i u Sofiji, ali, bilo je dosta godinu dana. o Kraj u Švajcarskoj? – Već u Turskoj me je mučila tetiva. Iako povređen, potpisao sam za Sion, nažalost, morao sam na operaciju. Vratio sam se brže nego što je iko mislio, međutim, više mi trening i utakmice nisu predstavljali zadovoljstvo. Bio je to znak da je došlo vreme da okačim kopačke o klin. o Da ne „zaboravimo“ reprezentativne uspehe, branili ste boje Jugoslavije 11 puta (jedan gol)? – I zadovoljan sam postignutim, mada će neko reći da sam odigrao „samo“ 11 utakmica. Međutim, u ono vreme igrati za Jugoslaviju bila je velika čast. I sam poziv predstavljao je priznanje. Konkurencija je bila žestoka, kako onda da se žalim? Ponosan sam što sam igrao sa Safetom Sušićem, Hadžibegićem, Jozićem, Jarnijem, Bobanom, naravno, i sa mojima iz Crvena zvezde, pre svega Dejom i Darkom… Pročitajte još: Milošević: Zbog ser Aleksa odoh u trenere!o Uspeli ste da devet puta budete i reprezentativac Makedonije, igrali ste u onoj prvoj utakmici protiv Slovenije u Kranju, 13. oktobra 1993. godine? – To je bio prvi reprezentativni ciklus posle osamostaljenja Makedonije, ali za mene praktično već kraj karijere. Nisam se mnogo zadržao, ali dobro, i to se piše.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike