I Partizan je osetio šta je Premijer liga

Kolega Luka Jevtović je u jučerašnjem tekstu o porazu Zvezde naveo da crveno-beli "nisu oštrili sekiru da bi napadima srušili drvo zvano Totenhem", već da su se opredelili da otupe oštricu gostiju i nisu uspeli.

Isto su pokušali igrači Partizana na čuvenom "Old Trafordu" i ni oni nisu uspeli.

Savo Milošević je nakon poraza u Humskoj više puta isticao da je ponosan na svoje momke zbog načina na koji su se suprotstavili gigantu, parirali u trčanju i borbi, i u većem delu meča bili bolji…

Sada neće moći da učini isto ne zbog toga što ima razloga da bude nezadovoljan partijom svojih izabranika, već zbog činjenice da je Junajted tokom svih 90 i kusur minuta pokazao koliko je dominantan, moćan i snažan, a koliko je Linglong daleko od Premijer lige.

O tome je pričao i Vladan Milojević, kada je ponavljao da "večiti" odigraju dve do tri jake utakmice tokom sezone. Zaključak je da su momci sa Ostrva, generalno mnogi iz evropskih liga – snažniji, u duelima jači, brži, startniji, tehnički potkovaniji… Jednostavno, bolji igrači.

Nije Miloševiću za utehu ni dobar start Partizana, koji je najavio da bismo mogli da gledamo sličnu situaciju kao pre dve nedelje.

Sejduba Suma je bio raspoložen u uvodnih nekoliko minuta, Umar Sadik je u svom stilu pokušavao, ali im je uvek falilo malo. Da li je to završno dodavanje, bolji šut ili prijem u završnici…

Junajted posle petnaestak minuta oslobodio, zahvaljujući maestralnom Huanu Mati preuzeo kontrolu na sredini terena i ključni trenutak dogodio se u 22. minutu.

Markus Rašford krenuo je u solo prodor, asistirao na desnu stranu i lopta je uz mnogo sreće došla do usamljenog Mejsona Grinvuda. Mladi golgeter vara Uroševića i pogađa mrežu. Nemoćan je bio golman Vladimir Stojković i tada se "crvenim đavolima" sve otvorilo.

Lopte su fijukale na sve strane, odluke našeg predstavnika postajale upintnije, rupe u odbrani sve veće i često kažnjavane, a u 33. minutu Antoni Marsijal je bravurom pokazao da je i na individualnom nivou razlika "nebo i zemlja".

Samo zahvaljujući Stojkoviću i nekim nekarakterističnim pokušajima domaćih, na odmor se nije otišlo sa većom razlikom, ali je duel već bio rešen.

Za to vreme, na suprotnoj strani terena nije moglo da se desi ništa epohalno jer, kada se Suma ugasio, alternativa nije postojala. Bibras Natho je bio potpuno zatvoren, Takuma Asano standardno neprimetan.

Momci u crvenim dresovima su, kao u onim sobama u horor filmovima čiji se zidovi polako primiču, sabijali crno-bele iz minuta u minut.

Dokaz tome je što je Rašford, nakon spektakularnog gola početkom nastavka, nastavio da "gazi" sada već prestrašene srpske defanzivce, a Junajted da svaku akciju završava udarcem ka golu Partizana. Srećom, nisu više bili toliko uspešni.

Ono čega smo verujem svi bili svesni, a šta je u naletima neke euforije umelo da se zaboravi, sada je jasno – srpski klubovi daleko su od ovog nivoa fudbala. Na trenutke su sposobni da pariraju, čak i da iznenade, ali to ne treba često očekivati. "Old Traford" je mesto na kojem će snove ostvarivati neki malo kvalitetniji.

Što se Partizana tiče, misija i imperativ ostaju isti – pobeda u sledeće dve utakmice, uz očekivanje da će Junajted savladati i Az Alkmar, kako bi se prezimilo u Evropi. Ipak su Holađani, zajedno sa Astanom, ekipe sa kojima sa Partizan može da se nadmeće. Fakat je da Junajted to nije…

Nikola Đukić (NikolaDjukic43) 

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike