HEROJI U PAKLU „MAKSIMIRA“: Danas je tačno 20 godina od nezaboravne noći u kojoj je Jugoslavija rasplakala Hrvatsku (FOTO, VIDEO)

ZAČUO se poslednji zvižduk sudije, pa tišina kakvu nikad kasnije nisam čuo. Nikad taj muk više nije bio tako lep, niti će biti, kao pre tačno 20 godina u paklu „Maksimira“. Lica hrvatskih navijača su se skamenila, kompletna nacija pala je u očaj, dok su naši fudbaleri leteli jedni drugima u zagrljaj.- Goooool u Skoplju, Makedonci su izjednačili – začulo se u novinarskoj loži dok smo odbrojavali poslednje sekunde na utakmici Hrvatska – Jugoslavija 2:2 i drhtali u želji da naši izdrže i ostanu neporaženi sa igračem manje.Ta vest bila je šlag na tortu. Goce Sedloski, koji je u to vreme igrao za Dinamo, postigao je u poslednjim sekundama gol koji je Jugoslaviju, posle 16 godina, odveo direktno na Evropsko prvenstvo, Irci su morali u baraž… A, Hrvati? Oni su dugo ostali na stadionu u neverici. Nisu izgubili, jer je bilo 2:2, ali su žestoko poraženi u tada „utakmici svih utakmica“. Spremali su veliko slavlje, mnogima od nas koji su iz Beograda stigli u Zagreb na istorijsku utakmicu činilo se da su oni ubeđeni u trijumf, da su nam spremili ražanj i da je ostalo samo da nas sve zajedno izvrte u 90 fudbalskih minuta…Ali naši junaci im to nisu dozvolili. Nisu se uplašili, pokazali su zube kad je bilo najteže. Od trenutka kad su sleteli u Zagreb do poslednjeg zvižduka Španca Arande nisu ustuknuli ni sekund. Žestoko su uzvratili na vođstvo Hrvata, zahvaljujući sjajnim prekidima Siniše Mihajlovića i nesebičnoj pomoći „kockastog“ tragičara Dražena Ladića. Prerano su u nastavku primili gol, ali potom junački izdržali do kraja.Atmosfera u celoj Hrvatskoj bila je izuzetno euforična. Slili su se tog dana u Zagreb navijači sa svih strana. Nisi mogao pet minuta da sediš u nekom kafiću u centru, a da ne naiđe grupa, manja ili veća, sa istim pokličom „Ubij Srbina!“ Na stadionu je organizovan koncert, „domoljubive“ pesme izvođene su u režiji Kiće Slabinca i mnogih drugih… Goreli su u želji da pobede Jugoslaviju, to im je bio veliki san, I u toj želji su izgoreli.A Jugoslavija je bila zabranjena reč. Niko je nije izgovarao ni na ulici. Mogli smo da vidimo pozive u mnogim kafićima na tablama noć pre utakmice. I nigde nije pisalo Jugoslavija. Igrali su Hrvatska i „Oni“. A, ti ONI su im pokazali zube. Meč snova u Zagrebu pamtiće se zauvek i po antologijskoj priči vezanoj za Dejana Savićevića. Jedna holandska televizija snimala je dokumentarac o dvoboju „bivše braće“. I kada je ispred „Esplanade“ jedan „purger“ iznervirao Genija, ovaj mu je poručio da priđe ako sme, pominjući psovku vezanu za „usta škrbava“… Sve ostalo je istorija, kao što je i ovih 2:2 prelepa istorija našeg fudbala.Nikad nije bilo teže, nikad nije bilo slađe, poručile su „Novosti“ u jednom od naslova pre tačno dve decenije, nudeći i priču o nezaboravnom povratku. Na letu od Zagreba do Beograda pevali su se „Mesečina“, „Đurđevdan“, „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“… Navijači su na aerodromu dočekali umorne heroje koji su preživeli zagrebački pakao.SMEH SA HRVATSKIM ASTROLOZIMAHRVATI su danima podgrevali atmosferu i hrabrili se. Ali i lagali sebe. „Jutarnji list“ objavio je očekivanja astrologa. Kod njih je junak trebalo da bude golman Ladić, a tragičar Mihajlović.- Dražen Ladić je u vremenu koje mu donosi odlične predispozicije, sjajne reflekse, sigurnost i naglašenu psihološku snagu kojom će stvaralački delovati na saigrače“.Ko je video golove, zna kako ovo smešno zvuči, kao i najavu „da Mihajlović neće biti pravi, a u njegovoj igri će dominirati nasilnost umesto preciznosti“.HRVATSKA 2JUGOSLAVIJA 2STRELCI: Bokšić u 20. i Stanić u 46. za Hrvatsku, a Mijatović 25. i Stanković 31. za Jugoslaviju.HRVATSKA: Ladić, Rukavina, Jarni, Soldo, Jurić, Tudor (Rapajić), Asanović, Stanić, Šuker, Kovač (Bišćan), Bokšić (Šimić).JUGOSLAVIJA: Kralj, Mirković, Đorović, Mihajlović, Đukić, Jokanović, Nađ (Drulović), Stanković, Mijatović (Savićević), Milošević, Stojković (Bolić).

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike