Goran Stevanović, bivši saradnik Ilije Petkovića, posle smrti legende: Otišao čovek sa večnim osmehom

IZNENADNA smrt Ilije Petkovića zavila je još jednom fudbalsku Srbiju u crno. Nije prošlo ni pola 2020. godine, a već je u njoj skoro sve za zaborav… Nekadašnji saradnik i pomoćnik selektora reprezentacije Srbije i Crne Gore 53-godišnji Goran Stevanović prisetio se, za „Novosti“, dana provedenih sa čovekom sa kojim je delio fudbalsko dobro i zlo.- Još ne mogu da se oporavim od šoka posle vesti da je Ilija Petković preminuo. Dva dana nisam mogao da dođem sebi, mnogo je tužno ovo što se dogodilo. Zauvek nas je napustio čovek sa večitim osmehom. Retko se takvi rađaju, a ja sam srećan jer sam ga poznavao i pune tri godine radio sa njim u reprezentaciji Srbije i Crne Gore – priča Stevanović.Nekadašnji as Partizana, koji se od 1983. do 1991. godine proslavio u crno-belom dresu, dobio je 2003. godine poziv koji se ne odbija.- Petko je postao selektor Srbije i Crne Gore, a mene je izabrao za pomoćnika. Sećam se našeg prvog razgovora… Pita me: „Plavi, jesi li ti igrao onu utakmicu poslednjeg kola prvenstva Jugoslavije 1982. godine kada je Partizan dobio OFK Beograd 2:1, poslao ga u Drugu ligu, a u eliti ostao Osijek? Da znaš, ako si igrao, ništa nema od naše saradnje.“ Pošto je čuo da nisam igrao, razgovor je mogao da se nastavi – seća se Stevanović jedne od mnogobrojnih anegdota sa Petkovićem.Nezaboravne su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine u kojima su „plavi“ bili više nego ubedljivi. Takmičenje u grupi sa Španijom, Belgijom i Bosnom i Hercegovinom završili su bez poraza, uz gol-razliku 16:1.- I danas svi pričaju kako je čuveno desno krilo, napadač po rođenju i opredeljenju, mogao da ima onakvu odbranu u kvalifikacijama za Mundijal 2006. godine. A, mi smo tada u odbrani imali Dragutinovića, Vidića, Krstajića i Gavrančića. Kada ih, onako kršne i razvijene, samo na zagrevanju vidite, bilo je jasno da je ta odbrana ulivala strah i trepet. Sećam se remija koji smo sa Španijom odigrali u Madridu. Domaćin je napadao preko krila sa Hoakinom i Visenteom. Kako prime loptu, Petko samo jaukne, dodirne me ili udari po kolenu. Prepričavali smo to kasnije kroz osmehe – dodaje Stebanović.Od Petkovića je moglo svašta da se nauči.- Bio je trener koji je fudbal video i razumeo veoma jednostavno i veoma dobro. Na isti takav način je znanje prenosio i igračima na terenu i svojim saradnicima. Van terena je bio isti takav. Direktan u komunikaciji, ali uvek vedar, nasmejan, iskren i spreman da pomogne svima. Mislim da će šira fudbalska javnost u Srbiji tek sada da vidi kakav nas je čovek napustio – kaže Stevanović.Podseća nekadašnji Petkovićev saradnik i pomoćnik na klupi reprezentacije koliko je legendarni as bio svestan okruženja u kojem je radio.- Kada smo onako ubedljivo završili kvalifikacije za Mundijal u Nemačkoj, kada smo shvatili da smo napravili nešto u šta je malo ko verovao, sedeli smo jedno veče i samo mi je rekao: „Vreme je da mi idemo odavde, da napustimo klupu…“ Ja mu kažem: „Kako, Petko, da sada idemo kada smo izborili plasman na Mundijal?“ On me pogleda i kaže: „Pa, znaš li da smo do sada imali hiljadu neprijatelja? E, sada ih imamo milion!“ Shvatio sam vrlo brzo koliko je bio u pravu – naglašava Stevanović.I Petko je bio u pravu! Takvi smo mi (ili deo nas)… Potrošićemo običnog čoveka ili legendu za treptaj oka.DOBIJAO SAM OČINSKE SAVETESEĆA se Goran Stevanović jednog od susreta i saveta Ilije Petkovića:- Bio sam već trener Partizana 2009. godine i zamolim Petka da dođe na jedan trening-meč i pogleda igrača koji je bio kod nas na probi. Pitam ga, kakav je, a Petko me onako očinski pogleda i kaže: „Pa znaš, ovaj ti je kao srna kad se osrni, pa ne može dva dana na noge.“

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike