FABRIKA I DALjE STVARA: „Eksplozija“ crno-belih klinaca u prvom timu

PONOVO radi bioskop, ponovo radi bioskop. Jedna od replika iz kultnog filma „Maratonci trče počasni krug“ mogla bi u malo izmenjenom obliku da oslika šta se u poslednjih godinu i kusur dana dešava u Omladinskoj školi Partizana. Dolazak Vanje Radinovića na poziciju direktora crno-bele „fabrike talenata“ doveo je ponovo klub iz Humske u poziciju da „sponzora“ pronađe u svojim redovima, iz resursa najtalentovanijih izdanaka iz sopstvenog pogona. – Postavljen sam prošlog januara, sada je gotovo godinu i po dana koliko sam u klubu. Dogovor je bio da u prvih pola godine realno sagledam stanje i da probamo da se prilagodimo svemu onome što se menja, kako fudbal, kako igra, tako i ambijent u kojem bi trebalo da radimo i stvaramo. Prednost mi je bila što sam bio trener u bazi, u takmičarskim timovima, promenio sam nekoliko zemalja, celokupna slika mi je bila jasna. Jasno smo zacrtali kuda bi trebalo da idemo i ove sezone se polako vraćamo na stare staze – počinje priču Radinović. ATALANTA KAO SMERNICA SVESTAN je Radinović da je svaki klub priča za sebe, ali i ne beži od mogućnosti da neke inostrane „cake“ implementira u funkcionisanje omladinske škole. – Nemoguće je bilo šta potpuno kopirati. Na zapadu se trenira po podne, svi idu prepodne u školu, kod nas su razdvojeni u odnosu na školu. Atalanta je recimo respektabilna u radu sa mlađim kategorijama i uveliko planiramo u septembru razmenu iskustava. Plan mi je da povedem jednog trenera i svaki put ću voditi nekog trenera kada budemo išli u inostranstvo. Partizan je svojevremeno godinama živeo od prodaje mladih fudbalera (Ljajić, Jovetić, Mitrović, Marković…), a onda je nastupio predugačak vakuum, praktično sve do prodaje Nikole Milenkovića. – Tada su bile okolnosti gde su treneri bili prepušteni sami sebi. Omladinska škola je bila nešto preko čega su se stvari nivelisale. Nisam bio tada u klubu, pa ne mogu o detaljima. Ipak, kada ne primite više plata vi na neki način morate da platite račun, da frižider bude delimično pun. Dešavale su se stvari koje nisu dobre za posao, treneri su bili prepušteni sami sebi, izloženi pritiscima. Kada je trener prepušten sebi nekada teško može da izdrži. To se odrazilo i na selekciju i na kvalitet igrača. Radinovićev dolazak na čelo Omladinske škole se poklopio sa opredeljenjem kluba da praktično sve što se radi bude posvećeno formiranju talenata iz „Zemunela“. – Prestali smo da gledamo omladinsku školu i timove kao ličnu svojinu. Ona je postavljena u glavama svih kao neizostavan deo kluba. Shvatili smo da je definitivno egzistencija svih koji rade u Partizanu omladinska škola. Sve što se dešava mora da dozvoli klub, nema samovolje. Pribojavao sam se kad sam preuzimao poziciju jer sam znao da sam bez podrške kluba klinički mrtav. U tim početnim razgovorima sam osetio da su ljudi koji vode klub izuzetno svesni značaja Omladinske škole. Rezultat ili stvaranje igrača? Dilema koja u Partizanu praktično nikada nije ni postojala. – Imamo potrebu da imamo i rezultat i igrače. Ali ako biramo po prioritetima između rezultata i igrača uvek biramo igrača. Mi u svakom timu imamo tri vanserijska talenta, a za ostala mesta je uvek otvoren konkurs za igrače koji vrede. U par selekcija smo žrtvovali rezultat u korist igrača. Da smo bili sebični Filip Stevanović recimo ne bi prešao u prvi tim. Problem je što su ranije naši konkurenti bili pasivni pa se 99 odsto igrača slivalo u naš klub, sada idu i u druge. Nije prvi čovek Omladinske škole zaboravio najbliže saradnike sa kojima povremeno i bukvalno radi danonoćno. – U Omladinskoj školi u izvršnom delu sam ja kao direktor, zamenik a ujedno i glavni skaut je Goran Arnaut, imamo sekretara škole Dragana Šušnjara, imamo Marka Ranevskog, koji je značajna karika, on je nešto kao tehnički sekretar, ali nema klasična sekretarska zaduženja. Doneo nam je ono što nemamo, u šali kažemo lajf kouč Omladinske škole. Imamo i legendarnog Nedeljka Kostića, on je tu sa nama svakodnevno, uključuje se koliko želi, kao i veliki broj skauta i mladih trenera. KAMPOVI I ŠKOLICE PARTIZAN će i ovog leta tradicionalno održati fudbalski kamp na Kopaoniku u dva termina, od 16. do 22, odnosno od 23. do 29.juna. Pored toga „regrutacija“ najmlađih se vrši i u svojevrsnim školicama fudbala. – Deca rođena od 2007. do 2013. na četiri lokacije u Beogradu mogu da rade sa trenerima iz Partizana. To su SC „Vračar“, „Štark Arena“, SC „Slodes“, OŠ „Kneginja Milica“, koji rade po programu omladinske škole Partizana. To je neki prvi filter u kvalitetu i prvi korak da zavole fudbal i naš klub. U Partizanu su značajan akcenat u poslednjih godinu dana stavili i na pojačanu aktivnost sa čuvarima mreže. – U školi smo se opredelili da unapredimo i rad sa golmanima. Dugo nismo imali zapaženog golmana iz škole. To moramo da promenimo i unapredimo. Za svaku kategoriju imamo trenera golmana, što ranije nije bio slučaj. Pune efekte tog rada očekujemo za dve, tri sezone. Mislim da je Živko Živković bio poslednji golman iz škole, a to je definitivno mesto u timu koje unosi sigurnost. Mladi Popović je veoma perspektivan, a kako će se dalje razvijati ne znam, to već prevazilazi moje ingerencije. Direktor Omladinske škole crno-belih na kraju tvrdi da kada se sve uzme u obzir vrata uspeha prvenstveno otvaraju treninzi i profesionalan odnos. – Ako radite u pravom momentu ciljane stvari rad ima neverovatan uticaj, dok se talenat podrazumeva. Niko ne može da bude u prvom timu, a da nije talentovan. Rad je neviđeno potreban, on je taj koji pravi razliku i igrač mora da bude sposoban da ispuni sve što se od njega očekuje u tom smislu – zaključio je Radinović. MARKOVIĆ – Svetozar je već dugo u prvom timu. Tim je u početku plaćao cenu mladog centralnog beka, a sada je već došao do nivoa stabilnosti i sazrevanja. Interesantno je koliko je stabilan i fokusiran na to što bi trebalo da radi. Dečko radi na sebi i vidim da mu je jasno kako može da dođe na nivo ozbiljnog internacionalnog igrača. ĐERLEK – On je upao u krizu i to nije za osudu. Došao je dosta mlad, ali kada igrate na poziciji gde se očekuje da napravite razliku, nije to baš lako. Setite se Jugovića, tek su posle dve godine ljudi shvatili njegov potencijal. Nije realno, nije svako isti, niti je svačiji put isti. S. PAVLOVIĆ – Strahinja je otkrovenje zahvaljujući i okolnostima i hrabrosti tadašnjeg trenera. Povredio se Marković, otvorila se pozicija, trener je prepoznao u njemu ono što sada svi znamo. Odigrao je derbi, stabilizovao se, uspeo je da iznese to. Samo je pitanje dana kada će nastaviti još bolje. L. PAVLOVIĆ – Imao je povredu kolena, otišao na operaciju i nismo žurili sa oporavkom. On je liderski tip, nije pomoćni igrač, on kaže kada da se umiri i to ostali prate. Veliku zaslugu za debi u Nišu je imao i stručni štab, pripremili su ga na pravi način i sačuvali od pritiska. POZIV I GRANTU RADINOVIĆ je posle rada u stručnom štabu Aleksandra Stanojevića svojevremeno nastavio da sarađuje i sa čuvenim izraelskim trenerom. – Nemam kontakt u poslednje vreme sa Avramom Grantom. Razmišljao sam da ga obnovim, jer je u sferi vođenja i upravljanja reč o ozbiljnom majstoru. Mnogo toga što sam proživeo sa njim mi i sada ozbiljno pomaže. Planiram da ga pozovem u goste, možda mi otvori vrata za neka nova iskustva. KOKIR – Ima kvalitet, lucidan je, izdanak škole kakav bi i trebalo da bude. Nije se nametnuo trenerima u prvom timu. Potrebno mu je još vremena da na pravi način pređe iz omladinskog u seniorski fudbal. Proceniće se sada šta je najbolji korak za njega, pa ćemo videti tokom leta. ŠEHOVIĆ – Zlatan je platio sa dve povrede veliku mladalačku želju, to mu je bila škola i sigurno je da će sledeći put dobro proceniti. Kada bude nastupao u kontinuitetu neće postojati nikakve dileme oko njega. Svima je bilo iznenađenje kako je rutinski igrao pre povrede. STEVANOVIĆ – Stevanović je najmlađi od njih, očekujem sledeće sezone značajniju ulogu od njega. Videlo se kada je odigrao da je dete u timu, samo je pitanje vremena kada će se potpuno izgraditi. Fenomenalan potencijal, očekujem da blesne u prvom timu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike