DA NEMA BARAŽA, BILA BI TUGA: „Orlovi“ tradicionalno loši u kvalifikacijama za EP

FUDBALSKA reprezentacija i Prvenstvo Evrope. Dve stvari koje po nekoj lošoj tradiciji skoro nikako ne idu zajedno u našoj zemlji. Još iz vremena dok se ona zvala Jugoslavija, pa do dana današnjeg, bili oni u plavim, belim ili crvenim dresovima, ali reprezentativci koje smo uvek zvali „naši, su od ukupno 15 videli samo pet Evropskih prvenstava?! Od onog prvog 1960. godine kada je Jugoslavija u finalu, posle produžetaka izgubila 2:1 od SSSR, pa do 2000. godine „opepelili“ smo samo još nastupe 1968, 1976. i 1984. godine. na pet od 15 šampionata nas je bilo. Ili, da zazvuči lošije, na deset od 15 nas nije bilo… Novi selektor Srbije Ljubiša Tumbaković vodi sutra svoje „orlove“ u Vilnjus, gde nas čeka autsajder kvalifikacija za EP 2020. godine, Litvanija. To prvenstvo sledećeg leta koje će se, verovali ili ne, igrati u čak 12 evropskih država, možda će videti i Tumbakovićev tim. Možda… Jer, teoretski i matematički još je u igri za vrh tabele, ali praktično sve šanse su izgubljene „petardom“ u Ukrajini i porazom od Portugalaca u Beogradu. Pre nekoliko dana Srbija je u Kruševcu savladala sa kombinovanim timom selekciju Paragvaja u prijateljskom meču i tada se videlo nekoliko stvari. TRADICIJA UZ „ORLOVE“ FUDBASKA reprezentacija naše zemlje ima više nego povoljan bilans sa Litvanijom. Od 2002. godine, kao Jugoslavija i SCG, pa do danas kao Srbija smo osam puta igrali sa Litvancima. Imamo čak sedam pobeda i jedan poraz (bezbolan 2:1 u kvalifikacijama za SP 2010), uz impozantnu gol-razliku 21:5. – Uvek je važno kada se pobedi, pa makar i u prijateljskoj utakmici. Već smo nedavno rekli, odmah posle poraza od Portugalaca, da ćemo se okrenuti proleću i baražu za Prvenstvo Evrope, jer je najrealnije da tu potražimo svoju priliku za plasman na Prvenstvo Evrope – iskren je Tumbaković. Šteta što je reprezentacija, po lošem ugledu na deset prethodnih generacija, propustila još jednu priliku da sigurnom igrom i pogledom sa vrha tabele kvalifikacija overi svoj put na važno takmičenje. – Mi smo trenutno u prilici da na delu vidimo neke nove igrače, ili neke koji su povremeno igrali za Srbiju. u Kruševcu su me neki od njih prijatno iznenadili. Ima tu materijala da se napravi prava selekcija za mart kada nas čeka baraž – optimista je Tumbaković pred polazak u Litvaniju u kojoj na veštačkoj travi stadiona u Vilnjusu ne bi trebalo da bude prevelikih problema za kapitena Aleksandra Kolarova i ostatak ekipe. Dakle, ovi naši fudbaleri, sada odeveni u crveno, pošli su stazama nekih slavnijih prethodnika koji se zbog raznoraznih okolnosti takođe nisu proslavili na svojim trasama ka šampionatima Evrope. Nekada su im se na tim stazama isprečili Azerbejdžanci i Gurban Gurbanov 2004. godine dok smo se još zvali Srbija i Crna Gora. Onda nam se 2008. godine sa Klementeom na klupi desio Kazahstan i posle silnih mečeva u grupi sa Portugalijom i Poljskom bili smo tek treći. Onda nam se u kvalifikacijama od 2012. godine desio „slučaj Đenova“, pa 2016. godine „slučaj“ dron. Kada se sve sabere, dobro smo mi i još živi na fudbalskoj mapi Evrope na kojoj nas odavno gledaju popreko ili sažaljivo. Ove, 2019. i u martu 2020. godine da nema baraža, sve bi ovo opet bila – tuga! POSLEDNjI PUT SA VUJKETOM NAŠA reprezentacija, pod imenom SR Jugoslavija, je poslednji put videla Prvenstvo Evrope 200. godine u Belgiji i Holandiji pod vođstvom Vujadina Boškova, pošto smo u odlučujućem meču u kvalifikacijama zaledili Hrvate na „Maksimiru“ (2:2). Na EP smo se proveli kao bosi po trnju: 3:3 sa Slovenijom, pobeda protiv Norveške 1:0 i porazi od Španije 4:3 i Holandije 6:1.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike