Čudesna sudbina nove Bajernove zvezde

Levi bek Bavaraca pružio je fantastičnu partiju na "Stamford Bridžu", pokazao šta sve savremeni bočni igrač treba da poseduje u svom repertoaru, zabeležio je i jednu asistenciju, a sve to sa samo 19 godina, tri meseca i 24 dana.

Njegovo ime je Alfonso Bojl Dejvis.

Ljubitelji fudbala saznali su za njega kada je sredinom 2018. objavljeno da će u transferu vrednom 10 miliona evra, iz Vankuvera preći na "Alijanc arenu".

To se dogodilo u januaru naredne godine, otkad je u 32 navrata nosio dres nemačkog giganta (dva gola i tri asistencije), a publika u Srbiji upoznala ga je jesenas tokom grupne faze Lige šampiona.

Ustalio se u prvoj postavi novog trenera Hansa Flika i pravu eksploziju pružio u utorak uveče u Londonu, potpuno dominiravši uz levu aut-liniju.

Dejvis je odigrao čitav susret i imao impresivnu statistiku – 95 dodira sa loptom, 91% uspešnosti dodavanja, osam od 10 dobijenih duela, osam osvojenih lopti, šest uspešnih driblinga iz sedam pokušaja, uz jednu asistenciju.

Defanzivno je bio još bolji, pošto ga niko tokom čitavog meča nije predriblao, niti je napravio faul, a njegov tim je sačuvao mrežu.

Više puta mučio je protivničke igrače prodorima po svojoj strani, toliko je bio brz da je određene deonice prelazio u vremenu atletičara, dok je u 76. minutu, nakon karakterističnog trka, servirao Levandovskom laki pogodak za konačan rezultat.

Međutim, tinejdžera koji je 17 puta nastupao za selekciju Kanade od drugih igrača na toj poziciji ne odvaja samo izuzetna brzina, osećaj za prostor i talenat, nego i nesvakidašnja životna priča… Ona je pre nešto manje od 20 godina počela na afričkom kontinentu.

Alfonso je rođen 2. novembra 2000. godine u mestu Buduburam (Gana), u kampu za izbeglice jer su mu roditelji, inače Libijci, prebegli iz rodne zemlje tokom Drugog liberijskog građanskog rata. Kako kažu njegovi ukućani, zbog nedostatka pijeće vode, hrane i čistog veša, svaki dan koji se preživi slavljen je poput praznika.

"Bilo je teško živeti tada jer je nekada jedini način za preživljavanje bilo nošenje oružja", prisetio se Alfonsov otac Debea.

"Nismo želeli da pucamo iz oružja, pa smo odlučili da pobegnemo odatle. Postojao je program za preseljenje i rečeno nam je da moramo da popunimo formular za Kanadu. Prošli smo intervjue, sve procedure i došli ovde."

Dejvis je imao pet godina kada je sa porodicom stigao u Edmonton, njegovi roditelji morali su da rade duple smene kako bi prehranili porodicu, čak je i Alfonso pomagao u podizanju svoje mlađe braće. Pohađao je katoličku školu Majka Tereza u kojoj je prvi put ispoljio talenat za fudbal.

"Naš mali Alfonso jedan je od one dece koja uvek imaju osmeh na licu i đuskaju po hodnicima. Prirodan je talenat. Sve što je dotakao – atletsku stazu (trčao na 100, 200 i 1.500 metara), košarkašku loptu ili se oprobao u bilo kom sportu – bio je ‘to’ dete", rekla je učiteljica Melisa Guzo.

Osetivši da je dečak poseban, kontaktirala je Tima Adamsa, osnivača fudbalske lige za školsku decu koja nemaju sredstava za članarinu, opremu i prevoz na utakmice. Adams je brzo shvatio o kakvom potencijalu je reč.

"Video sam njegov prvi dodir (prijem lopte) i odmah sam znao – ovaj dečko ima osećaj za igru. Druga deca bila su na tom atletskom nivou, ali je on imao um. Bio je više od momka koji ume da šutne loptu u gol."

Čovek koji ga je uveo u svet fudbala kontaktirao je trenera Marka Bosija i pozvao ga na jedan od turnira. Šef tada fudbalske akademije "Sent Nikolas" nije ostao razočaran.

"Bilo je nešto posebno u vezi sa tim momkom. Noge kao munje, izuzetno brz sa loptom. Znao sam da ima nešto što drugi nemaju u tim godinama. Pitao sam kakvi su mu planovi i odgovorio mi je da bi želeo da igra za nas sledeće sezone. Nismo krili oduševljenje, imali smo mnogo dece iz raznih zajednica, on se prilagodio momentalno", prisetio se Bosio.

Tamo je Alfonso upoznao Černoha Fanbulea, drugara iz Liberije sa kojim je ostao blizak do danas. Černoh je u Kanadu stigao 2008. i prisetio se zanimljivih događaja iz detinjstva.

"Govorio je engleskim jezikom, ali to je bio, kako bih rekao, pokvareni engleski. Zajedno smo pohađali časove glume, pa bismo često sedeli u grupi i izvodili scenu ili nešto čitali. Njegov trener mu je mnogo pomagao, išli bi na mnoga mesta, a on bi ga upoznavao sa ljudima. Ipak, svi u fudbalskoj zajednici su znali za Alfonsa", navodi Fanbule.

Tek tada, po upoznavanju grada, prelasku u jaču ligu i adaptaciji na novi život, počeo je da razmišlja o profesionalnom bavljenju fudbalom.

"Iskren da budem, trudio sam se da igram iz zabave, budem aktivan i klonim se nevolje. Nisam imao utisak da sam baš dobar, već sam igrao iz ljubavi i uživanja sa svojim drugarima. Onda sam počeo ‘organizovani fudbal’, a prijatelji, roditelji i treneri su mi ponavljali da nastavim i da imam šansu da postanem neko. Tako sam počeo da verujem i da želim da budem profesionalac. Od tog trenutka sam naporno trenirao", naveo je Dejvis.

Naporan rad, uz neosporan talenat i već opisane fizičke predispozicije, učinile su da brzo prođe sve stepenice do velikog uspeha. Sa 14 godina je bio projekta Vankuver vajtkepsa, postao je najmlađi igrač koji se pojavio u drugoj američkoj ligi (Junajted soker liga), kao i prvi fudbaler rođen u 2000. godini koji je debitovao u MLS ligi. Imao je samo 15 godina, osam meseci i 15 dana.

"Kada je došao, znali smo da je prospekt. Za mene je on anomalija. Stigao je u U-16 tim, bio deo mlađih kategorija i prvog tima u isto vreme. To se retko dešava, kao što je činjenica da će se retko dešavati u budućnosti", istakao je predsednik Vajtkepsa Bob Lenarduci.

Sezona u Vankuveru bila je dovoljno da dospe na radar jednog od najvećih klubova u istoriji "najvažnije sporedne stvari na svetu". Mnogi su bili sumnjičavi i iznenađeni odlukom Bajerna da ga angažuje, ali se ispostavilo kao pravi potez.

"Milioner iz rata", kako bi slikovito mogla da se opiše sudbina Alfonsa Dejvisa, već sada je jedan od vodećih igrača u Evropi na poziciji levog beka. Na tom mestu je zamenio Davida Alabu, koji se sada odlično snalazi i na štoperu.

Pre preseljenja u Minhen, govorio je na Fifinom kongresu na kojem su zajedničku kandidaturu za domaćinstvo Mundijala izneli Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Prema izjavama kanadskih čelnika, njegove reči bile su odlučujuće za dobijanje Svetskog prvenstva 2026. godine.

Kanada je, zajedno sa Meksikom i SAD dobila organizaciju planetarnog šampionata, a fudbal novu zvezdu koja će dugo i jako sijati, posebno uz levu aut-liniju.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike