Breme je bio unikatan, bilo je svejedno hoće li šutirati levom ili desnom nogom

Legendarni nemački fudbaler Andreas Breme iznenada je preminuo u 64. godini.

Sagovornik RTS-a, ističe da je Bremea dosta uznemirila vest o smrti Franca Bekenbauera.

„Bio je strašno nesrećan i tužan kada je Bekenbauer preminuo, ta vest ga je duboko pogodila, možda je i to delimično dovelo do ovoga što se desilo. Zanimljivo je da je posle Kajzerove sahrane izjavio da su sada Pele, Maradona i Bekenbauer zajedno „negde gore“ gde će da se sastanu i prave još veće fudbalske poduhvate“, izjavio je Stepanović.

Dodaje da su on i Lotar Mateus jedini igrači koji su ostali bliski sa Bekenbauerom i koji su ga do poslednjeg dana posećivali.

Najveći deo karijere Breme je proveo u milanskom Interu (1988-1992). Igrao je za Bajern od 1986. do 1988. godine, a bio je član i Sarbrikena i Kajzerslauterna, kao i španske Saragose.

„On je za sebe govorio da je najbolje dane karijere proveo u Interu gde je osvojio Skudeto, Kup Italije i Uefa kup (Ligu Evrope), ali će se najviše pamtiti ta titula na Mundijalu 1990. godine baš u Italiji gde je postigao taj odlučujući gol iz penala protiv Maradonine Argentine“, rekao je Stepanović.

Za reprezentaciju Zapadne Nemačke odigrao je 86 mečeva i postigao osam golova.

„Bekenbauer i Breme u godinama u kojima su igrali, uneli su lepotu u nemački fudbal. Andreas je bio kompletan fudbaler, imao je i tehniku i udarac sa obe noge. Njemu je bilo svejedno hoće li šutirati levom ili desnom, a na penalu u to vreme malo ko je bio sigurniji od njega. Možda je njegova jedina mana bila što za jednog beka nije bio brz, ali je to nadoknađivao svojim sposobnostima kreiranja igre iz poslednje linije“ podsetio je legendarni fudbaler Jugoslavije.

Navijači Ajntrahta iz Frankfurta posvetili su Dragoslavu Stepanoviću koreografiju na meču protiv Frajburga.

Breme je bio član nemačke trojke koja je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina popularizovala Seriju A.

„Breme, Lotar Mateus i Klinsman su vrlo uspešno igrali u Italiji. Inter koji je kaskao za Milanom, je iza tih godina postao pravi tim, a veliki fudbaleri su sve češće dolazili u ovaj klub koji nije bio popularan. Italijanski fudbal je u dosta profitirao od igranja pomenutih trojice i zasigurno dobio na važnosti koja je značila i čitavoj Evropi“, istakao je Stepanović.

Sagovornik RTS-a istakao je da je Andreas bio unikatan igrač i da trenutno ne može da se seti nekog koji bi mogao da se uporedi sa njim.

„Kao što sam već rekao, Breme nije imao brzinu i to je za bekove problem, ali su njega u velikim evropskim klubovima i jakim ligama držali njegova tehnika, driblinzi i taj šut koji je podjednako bio opasan i levom i desnom nogom. Sada ne mogu da se setim beka koji ima takve driblinge i tehniku, da nije brz i da igra na takvom nivou na kakvom je on bio“, zaključio je nekadašnji fudbaler OFK-a i Zvezde.

Dodaje da je Andreasov prvi trener bio otac koji je bio svestan njegovih fizičkih osobina. Pa on delimično ima zasluge zašto je Breme igrao libera poput Bekenbauera, i imao izvanredan osećaj za igru i njeno kreiranje.

„Kada fudbaleri nisu dovoljno brzi ili snažni, oni se prebace na libera i kao slobodni igrači uslovljavali napade iz pozadine. Kada iz odbrane dođe igrač koji sa pregledom igre, duplim pasom i driblingom napravi razliku i prođe, to je velika stvar za ekipu koja igra kod kuće ili se bori za titulu, a ako još može da daje golove kao on, to je veliki doprinos“, zaključio je Stepanović.

(RTS)


Ostavite komentar