Legende, istorija, junaci – kako da svi turistički putevi vode u Srbiju
Pariz ima Ajfelov toranj, Dubai Burdž Kalifu, Beograd Pobednika, ali simbol prestonice nije ono zbog čega se dolazi u Srbiju.
„Htela sam da odem negde gde nisam bila. Već sam obišla Istočnu Evropu. Videla sam turu za obilazak Balkana. Ništa nisam znala o ovom regionu, pa sam htela da vidim kakav je“, kaže jedna turistkinja iz Kanade.
Gradski duh je ono što na prvu loptu oduševi turiste. Zato se Beograd, poslednjih godina, i promoviše kao „siti brejk“ destinacija. Turistički vodiči, međutim, kažu da glavni grad ima mnogo veći potencijal, kao i ostatak zemlje.
„Ovaj grad ima dva miliona ljudi i preko 2.000 godina svoje istorije, znači u Beogradu možemo sedam dana slobodno, ali ono za šta se ja borim je da od Srbije napravimo destinaciju, jer Beograd je početna tačka, tu je aerodrom, glavno čvorište, ali i van Beograda – od Subotice, Novog Sada, do Niša, Vranja, Leskovca, Pirota, Zapadne Srbije, Centralne, Čačka, Užica, Kragujevca, Valjeva, stvarno ima svuda potencijala“, objašnjava turistkički vodič Željko Petrović.
Da turistička ponuda Srbije može biti bogatija svesni su i u resornom ministarstvu. Zato će, kažu, akcenat u novoj strategiji koja se priprema, biti na novom pristupu destinacijama.
„Recimo, banjski turizam se više vezuje za neku vrstu zdravstvenog turizma, Međutim, savremena tendencija u svetu i raspoloženje naših turista ide ka tome da se na neki način odvoji zdravstveni od velnes i spa turizma, jer mi imamo godišnje odliv oko 250.000 ljudi koji odlaze u banje, tj u spa centre u okružne zemlje, Naš cilj i glavni zadatak je da te ljude ostavimo u zemlji“, ističe državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine, Uroš Kandić.
Selfi sa ovog mesta je nešto bez čega se ne odlazi iz Srbije. To, međutim, u eri Instagrama kada su turisti spremni da zbog dobre fotografije zemlju pređu i uzduž i popreko nije dovoljno.
A društvene mreže su mesto gde se danas uglavnom i promoviše i bira destinacija.
Tako da i mi naše promocije u skladu sa tim organizujemo. Naše istraživanje je pokazalo da inostrani turisti preko 70 odsto informacija pronađu negde na internetu.
U toku godine organizujemo veliki broj studijskih poseta za inostrane i domaće influensere, ali i kampanje na društvenim mrežama i drugim onlajn platformama.
Mitovi i legende kao turistički aduti
Oni koji obilaze svet, ali i koji svet dočekuju kod nas, smatraju da treba glasnije da se hvalimo herojima u nauci i sportu, ali i legendama kojih u Srbiji imamo na pretek.
„Mislim da treba angažovati stručan tim etnologa pre svega, istoričara koji će da kreiraju zanimljivu priču i da to izmiksuju sa fikcijom, kao što su uradili u Rumuniji i iskoristili mit grofa Drakule. Mi možda imamo Ćele kulu, to je jedinstvena građevina kakvih nema puno u svetu i jedan zanimljiv deo istorije koji može da se prenese kroz zanimljivu priču“, objašnjava travel bloger, Marko Stefanović.
„Srbiji fali muzej sporta, Prvog i Drugog svetskog rata, muzej 90-ih godina, muzej Uneska. Imamo Studenicu koja je divna, manastire na KiM, ali ne možemo tek tako otići do njih“, kaže turistički vodič Željko Petrović.
Od početka ove godine u Srbiji je bilo skoro 20 odsto turista više nego lane. Izrada nove strategije prilika je da se razmotri kako da ih bude više.
Ljudi koji žive od turizma kažu da bi tura – Putevima Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Novaka Đokovića i Nikole Jokića – Srbiju mogla da popne na listu top 10 destinacija u Evropi.
(RTS)