Kako se živi u Koreji – zemlji posebnih ljudi i harmonije s prirodom

S jedne zastava Južne, preko puta nje, Severne Koreje. Ovo je sama polovina poluostrva i poznata je kao demilitarizovana zona. Široka je četiri i duga blizu 250 km. Postoji od 1953. godine, kada je završen Korejski rat. Južnu granicu danas mogu da posete turisti.

„Ovde je granica sa Severnom Korejom. Kroz teleskope možete da vidite stvaran život ljudi u gradu na granici. Dve armije su ovde potpisale sporazum i mir vlada već 70 godina. Pravila za obilazak su veoma striktna i vojnici nas čuvaju, tako da je bezbedno pa možete da nas posetite“, rekao je turistički vodič Su So.

Uz osmatračnicu u zoni se može posetiti i bivša američka vojna baza. U ratu se na strani juga borilo više od 300.000 američkih vojnika, a poginulo ih je više od 35.000. Ovde se nalazi i izložba posvećena žrtvama rata, posebno mladim ljudima. Otvorena je povodom sedamdeset godina od potpisivanja primirja. U zonu se ulazi sa pasošem, a i njeni predstavnici svakodnevno moraju da ga pokazuju.

„Zovu ga Selo ujedinjenja, ima oko 500 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom i nalazi se u demilitarizovanoj zoni…

I svako veče vojska obilazi svaku kuću i proverava broj članova u selu gde turisti nemaju pristup i koje je mnogo bliže granici Severne Koreje. Za građane obe Koreje zona je danas simbol ujedinjenja, ali i podsećanje na razdor, jer od kada je linija povučena, razdvojila je blizu 10 miliona ljudi, poput porodice osamdesettrogodišnje Ni Jon Hi.

„Rođena sam u Severnoj, ali sam nakon rata pobegla u Južnu Koreju, misleći da je privremeno. Živim ovde 50 godina, udala sam se i dobro je, posećuju me deca. Učim mlade devojke kako da spremaju naša tradicionalna jela“, istakla je Ni Jon Hi.

Oko 30.000 ljudi, poput nje, pobeglo je od režima, ali i siromaštva na severu poluostrva, jer dok je u Južnoj prosečna mesečna plata iznad 3.000 dolara, u Severnoj je, pretpostavlja se, jedva iznad 100. Seul je danas moderan grad sa sa više od 10 miliona stanovnika, dok šire gradsko područje ima 25 miliona.

Isti su narod, ali su ih hladni rat i različita državna uređenja podelili. Iako se svakodnevno govori o kršenju ljudskih prava i diktaturi, sa severa retko ima nezavisnih novinarskih izveštaja.

„Ujedinjenje je važno i za sever i za jug. Mi kao novinari trudimo se da stvorimo okruženje koje ne vodi podelama, već ujedinjenju. Imali smo saradnju sa kolegama sa severa, ali je kanal komunikacije presečen pre oko pet godina. O kršenjima ljudskih prava postoje mnogi izveštaji“, rekao je Kim Dong Hun, predsednik Asocijacije novinara Južne Koreje.

Ukupan broj žrtava i nestalih u trogodišnjem Korejskom ratu, koji se smatra jedim od najkrvavijih u istoriji, meri se u milionima. U gradu Pusanu o memorijalnom groblju poginulih vojnika UN brine Čoi Ku Sik. Ovde su sahranjeni vojnici iz 16 zemalja, njih nešto više od 2.000. Ne želi, jer je čuvar, da iznosi političke stavove, ali lično priželjkuje ujedinjenje, ipak pod određenim uslovima.

„Severna Koreja mora da promeni uređenje i postane slobodna zemlja, takođe mora da postoji i ekonomski balans, ali i podrška zemalja koje okružuju obe Koreje“, istakao je Čoi Ku Sik.

Obe zemlje imaju ministarstva, a Južna Koreja i institut za ujedinjenje, čija istraživanja kažu da je podrška javnosti na jugu pala na 58 posto u odnosu na 70, od pre nekoliko godina. Smatraju da bi ekonomski gubitak bio prevelik za njih, a procene su da bi koštao oko pet milijardi dolara, kao i da bi Seul snosio većinu troškova.

Koreja je i zemlja posebne kuhinje, ali i značajne političke i vojne istorije. Južna Koreja za mnoge je prvi izbor daleke destinacije.

Novinar RTS-a Milan Srdić posetio je nekoliko gradova Južne Koreje i svoja zapažanja i utiske ispričao u Jutarnjem programu RTS-a.

„Pored Seula obišli smo još četiri grada i demilitarizovanu zonu. Na mene su najjači utisak ostavili ljudi koji žive u Severnoj Koreji i način na koji se oni odnose prema svojoj državi. Koliko je vole i poštuju“, rekao je Milan Srdić.

Istakao je da Južna Koreja jednom godišnje napravi svetsku konferenciju za novinare i pozove 50 novinara iz sveta.

(RTS)