Tadić se odriče suda u Hagu

BIVŠI predsednik Srbije i lider SDS Boris Tadić pokušao je da umanji značaj negativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o proglašenju kosovske nezavisnosti izjavom da je ta odluka savetodavna i neobavezujuća. Međutim, svojevremeno je upravo on tvrdio da se mišljenje MSP smatra najmeritornijim tumačenjem principa međunarodnog pravnog poretka. Tadić je, u intervjuu jednim dnevnim novinama, rekao da je traženje mišljenja bilo deo normalne diplomatske procedure i da predsednik Aleksandar Vučić otvoreno „laže da je to vosak na koverti kosovske nezavisnosti“. PROČITAJTE JOŠ: Dačić: Srbija se apsolutno protivi formiranju tzv. kosovske vojske Pitanje mišljenja MSP, koji je ocenio da deklaracija kosovske nezavisnosti nije u suprotnosti s međunarodnim pravom, u žižu javnosti vratio je Vučić, koji je više puta izjavio da je to jedna od ključnih grešaka Srbije u vezi s kosovskim problemom.PROČITAJTE JOŠ: Rama: Prilika Prištini kakva se neće ponoviti narednih 30 godina Politički analitičar Dragomir Anđelković slaže se sa ovom ocenom: – Iako to mišljenje jeste savetodavno, ono je imalo veoma negativan efekat na našu poziciju u vezi sa KiM. Taj potez bivših vlasti nadovezao se na raniju odluku o dovođenju Euleksa na Kosovo, i sve to zajedno bilo je ogroman udarac interesima Srbije.HRONOLOGIJA * februar 2008. – Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost * oktobar 2008. – Srbija zatražila da se UN obrati Međunarodnom sudu pravde * jul 2010. – MSP objavio savetodavno mišljenje o deklaraciji o nezavisnosti Kosova Generalna skupština UN u oktobru 2008. usvojila je, na predlog Srbije, rezoluciju kojom se od MSP traži savetodavno mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova. Pitanje koje je formulisala tadašnja vlast glasilo je: „Da li je odluka privremenih institucija Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?“ Tadić je tada rekao da će se posle mišljenja suda Beograd i Priština ponovo naći za pregovaračkim stolom i da će tada biti razmotrene sve moguće opcije. Odgovor suda, međutim, bio je suprotan očekivanjima Beograda, a njegova odluka ocenjena je tada kao veliki udarac politici Srbije o KiM i tadašnjim vlastima. Odluka iz Haga otežala je dalju bitku za KiM SPORNA FORMULACIJA PITANjA ZA negativno mišljenje MSP, mnogi su u to vreme okrivili i nesrećno formulisano pitanje, koje je otvorilo prostor Sudu da se izjasni o formalnom proglašenju, bez ulaženja u pitanje prava na secesiju dela teritorije suverene države. Akademik Kosta Čavoški tada je pisao da je, kao dobar primer, trebalo uzeti pitanje upućeno Vrhovnom sudu Kanade, povodom prava na secesiju Kvebeka, ali da srpske vlasti nisu razmatrale taj slučaj.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike