PRVI SUDIJA UNMIKA OTKRIVA: Amerikanci štitili tzv. OVK i propuštali teroriste na jug Srbije

PRE nego je Švedska marta 2008. priznala Kosovo kao nezavisnu državu, bio sam pozvan kod premijera Karla Bilta na sastanak u vezi sa stanjem u južnoj srpskoj pokrajini. Rekao sam da Priština ni blizu nije ispunila potrebne standarde za tako nešto, da nije obezbedila ljudska prava za građane drugih nacionalnosti, da je stepen korupcije nezamisliv. Ingrabit Alenijus, koja je takođe od 1999. bila na KiM, bila je i stroža u ocenama situacije, dok je ostalih šest „savetnika“ bilo uzdržano u izjašnjavanju. Na kraju, Bilt je potpisao priznavanje državnosti Kosova, a gospođi Alenijus i meni nije dozvoljena druga audijencija kod premijera, jer smo želeli da se naša mišljenja u pisanom izveštaju izdvoje, za istoriju. Ovako, u intervjuu za „Novosti“, govori Krister Karphamar, prvi sudija Unmika na KiM, čija knjiga „Sudija u zemlji bezakonja“ na srpskom jeziku treba da se pojavi na predstojećem beogradskom Sajmu knjiga. U razgovoru, za naš list, pojašnjava da je na Balkan prvi put došao kao deo međunarodne pravne misije u područje Istočne Slavonije još 1996. godine. Na Kosovu je imenovan kao prvi sudija Unmika kada je postalo jasno da su albanski civilni sudovi ustrojeni tako da osude baš svakog Srbina. * Sa neverovatnim kriterijumima „međunarodne pravde“ za Srbe sreli ste se najpre u Hrvatskoj, 1996. godine? – Diskriminatorski odnos prema srpskom narodu uvideo sam čim sam došao na prostore Balkana. U Istočnoj Slavoniji, područuju tada pod zaštitom misije UNTAES, imao sam „krštenje“.Četvoro Srba iz Šodolovaca, nadomak Osijeka, zatvoreno je pod optužbom da su tokom sukoba 1992. granatirali Osijek. Radilo se, u stvari, o pet poljoprivrednika koji nikakve veze sa granatiranjem nisu mogli da imaju i nikakvi dokazi u optužnici nisu ni priloženi. Bio sam ubeđen da će biti oslobođeni, a čak sam uticao na petog okrivljenog da se vrati iz Srbije gde je izbegao, i da sedne na optuženičku klupu. Međutim, pre izricanja presude, video sam kako iz kancelarije sudije izlaze hrvatski ministar policije i pravosuđa, a onda su svi Srbi oglašeni krivim i osuđeni. To je bio istinski civilizacijski šok za mene.IVANOVIĆ * POMINjE se i da je Ejupi navodno umešan u ubistvo Olivera Ivanovića? – Takav čovek je u stanju svašta da učini. Treniran je u CIA i to niko nije dovodio u sumnju po hapšenju. A ubio je 12 ljudi, uključujući i dete od dve godine! * Kažete da je to za vas bio civilizacijski šok. Šta ste tim povodom učinili? – Ništa nije ukazivalo na krivicu Šodolovčana, ali su dobili višegodišnje robije. Zato sam odmah potom, sa prijateljima iz Švedske, skupio novac i platio najboljeg advokata, koji je oslobodio te ljude. Podjednako me je zaprepastilo i „obrazloženje“ presude „Šodolovačkoj grupi“ koje je u medijima dao hrvatski ministar pravosuđa. Koliko se sećam, on je otprilike rekao: „Kada ne možemo da uhvatimo krupne ribe, sudimo kome možemo!“ * Više puta ste ukazivali da su se zločini nad Srbima odvijali pred očima Unmika i Kfora na KiM? – Od juna 1999. do juna 2000, u vreme mandata ove dve organizacije, izvršeno je 5.500 napada na Srbe, ubijeno ih je 811, ranjeno oko 1.000, a zapaljeno više od 5.000 srpskih domova i crkava. * Vas je „slučaj Momčilovića“, u stvari, doveo na položaj prvog sudije Unmika na Kosovu i Metohiji? – Okidač za uspostavu Unmik pravosuđa bio je neshvatljiv slučaj Momčilovića, dva brata i oca iz Gnjilana, koji su bili utamničeni u bazi „Bondstil“ od jula 1999. pa do septembra 2000. Momčilovići su pritvoreni kada su američki vojnici tokom akcije u Gnjilanu jula 1999. ubili komandanta OVK, a ranili njegovog pomoćnika. Američka patrola je od terorista spasavala tu srpsku porodicu, ali albanske sudije mislile su drugačije i u prvostepenim postupcima osudili su Srbe. * Bile ste, prema sopstvenim rečima, svedok strašnih događaja na Kosovu? – Ne mogu da zaboravim razgovor sa predsednikom suda u Prištini Hašimom Musom, koji mi je oktobra 2001. sugerišući da pustim iz pritvora Fljorima Ejupija, koji je minirao srpski autobus kod Podujeva, tražio da „učinim uslugu albanskom narodu“! Naravno, nisam to uradio. Ali, Ejupi se našao na slobodi jer su ga Amerikanci odveli iz pritvora, a potom pustili da pobegne iz „Bondstila“. Pročitajte još – OTKRIVENA TAJNA DOKUMENTA: Unmik lagao Srbiju, sve vreme znali za Žutu kuću * U više navrata ste navodili dokaze da je Ejupi učestvovao u podmetanju eksploziva pod autobus „Niš ekspresa“ i ubijanju 12 Srba. – Nema sumnje da je Ejupi bio jedan od dvojice terorista koji su podmetnuli minu sa oko 100 kilograma eksploziva. Iza drveta, odakle je detonirana bomba, nađeni su opušci sa njegovim DNK. Laboratorija iz Visbadena poslala je poklapanje jer je on i u Nemačkoj imao dosije. Veoma mi je žao što nisam mogao da učinim više za pravdu na Kosovu, Amerikanci, jednostavno, nisu dozvoljavali da se teroristi procesuiraju. * Znači, američki pripadnici Kfora bili su „bog i batina“ na Kosovu? – Sećam se, nekako u isto vreme kada se dogodio teroristički napad kod Podujeva, zvala me je komanda britanskog Kfora da napravim uviđaj oko grupe presretnutih albanskih terorista na granici sa centralnom Srbijom. Oni su teško naoružani krenuli u tadašnju Zonu bezbednosti gde je buktala albanska pobuna. Dok sam sa Britancima pričao oko nadležnosti, čekajući istražnog sudiju za uviđaj, javljeno nam je da se sve obustavlja. Nešto kasnije, visoki britanski oficir je došao i objasnio da su engleske vojnike okružili specijalci iz američkog kontingenta i sa puškama nagotovs ih primorali da puste teroriste da nastave „misiju“. * Da li su Amerikanci komandovali i Unmikom? – Unmik sudstvo bilo je dekoracija za stvaranje nakazne države, a frustracije zbog toga imaju mnogi ljudi iz država koje su bile u sklopu Kfora, ili civilnih struktura. Hteli su da pomognu Kosovu, da uvedu pravdu i red, ali, nažalost, ništa se od toga nije ostvarilo. BALKAN NA MARGINI U ŠVEDSKOJ * DA LI u Švedskoj postoji volja da se razmotri povlačenje priznavanja Kosova? – Balkan je potpuno na marginama interesovanja u nordijskim zemljama i naša javnost jedino zna da su Srbi pravoslavni kao i Rusi, a za većinu Skandinavaca Rusi su neprijatelji – kaže on. – Niko se i ne trudi da promeni sliku. NA GOZBI SA PUPOVCEM – NIKAD nisam bio tako počastvovan nego kada su me 2000. pozvali oslobođeni Srbi iz Šodolavaca da zajedno proslavimo – otkriva Karphamar. – Pošto je najviši hrvatski sud oslobodio srpske poljoprivrednike iz zatvora u Osijeku, u kući jednog od njih ispekli su prase i spremili gozbu. Tu je bio i Milorad Pupovac. Strepeo sam pre toga da će mi zameriti jer sam ih nagovarao da idu pred hrvatsko pravosuđe i skinu besmislene optužbe, ali nisu. To su zaista veliki ljudi!

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike