POSLE POSETE MAKRONA: Igra li Pariz na podelu Kosova?

STAV predsednika Emanuela Makrona da pozicije i Beograda i Prištine ne mogu da ostanu „zakucane“ i da obe strane moraju da se pomere kako bi došlo do dogovora, priziva razgraničenje kao jednu od opcija koja bi mogla da se nađe na stolu. Ova teza provejava iz stavova analitičara, a crpu je iz reči francuskog lidera koji je u Palati „Srbija“ sučelio dve koncepcije: „ono što se nalazi u Ustavu Srbije ne odgovara onome što su drugi stavili u međunarodno pravo, ali ni stav da je Kosovo priznato kao nezavisno i ne zanima nas ništa sa Srbijom takođe nije održiv“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je tražio podršku od svog francuskog kolege za razumevanje da kosovski čvor ne može da bude rešen kako bi svako od nas želeo da bude, već da „bude nešto između“: – Predsednik Makron razume težinu kosmetskog problema. A, kompromis nije slabost, već snaga. Ako budemo mogli, ići ćemo u tom smeru, ako ne, neke generacije posle nas će to morati da urade. Ne može se živeti u strahu od sukoba.TAKSE ADUT U DIJALOGU SA BEOGRADOM UPRKOS priznanju da postoje zahtevi Pariza i Berlina za ukidanje taksa od sto odsto na proizvode iz centralne Srbije, premijer privremenih institucija u Prištini Ramuš Haradinaj ponovio je u utorak da neće promeniti svoju odluku, jer ona predstavlja „adut u dijalogu sa Beogradom“: – Taksa nije samo taksa i nije samo trgovina već je to pitanje koje određuje da li je Kosovo ili nije država.D. Z. Do novog pokušaja oživljavanja dijaloga Beograda i Prištine doći će najverovatnije u septembru, u Parizu, i domaćin tog sastanka biće upravo Makron. On je u ponedeljak najavio da će organizovati takav skup, na kome će biti i nemačka kancelarka Angela Merkel. Tim povodom Vučić je u utorak pojasnio da je potrebno neko vreme „da se opet govori o nekim stvarima“. – Mrzim da prebacujem krivicu na drugu stranu, hajde da sačekamo da velike sile urade svoj posao, pa ćemo i mi izaći sa onim što je naše. Makronovo isticanje potrebe za kompromisom između Beograda i Prištine, prema šefu diplomatije Ivici Dačiću, „velika je promena u politici Francuske“: – To je ono što i mi govorimo sve vreme, ka čemu se pomerila i američka administracija. Tramp o tome nikada nije govorio, ali je Makron sada veoma precizno rekao da je neophodno da se pronađe kompromis između stavova Beograda i Prištine. Njegov stav da Srbi i Albanci treba da se dogovore je najviše Srbija može da očekuje od zemalja koje su priznale Kosovo. Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović kaže, za „Novosti“, da reči Makrona potvrđuju da je došlo do značajne korekcije u pristupu zvaničnog Pariza problemu KiM: – Umesto nekakvog „prihvatanja realnosti“ u vidu nezavisnosti tzv. Kosova, predsednik Francuske insistira na kompromisu, na putu na kojem ne sme biti tabua. Uz opasku da će u cilju postizanja sveobuhvatnog rešenja pored Beograda, i Priština morati da odstupi od svojih maksimalističkih zahteva, Makron zapravo vraća na sto razgraničenje kao jedini suštinski kompromisni model. On dodaje i da je Makron ispravno detektovao da postoje spoljne sile koje opstruišu mogućnost postizanja kompromisnog rešenja i da je time posredno ukazao na to ko stoji iza jednostranih poteza Prištine kojima je zaustavljen proces dijaloga: Pročitajte još – POLETEO SA BEOGRADSKOG AERODROMA: Makron ispraćen uz crveni tepih i gardu (FOTO) – Kao lider koji je posvećen snaženju EU i potvrdi njenog autoriteta, Makron smatra da EU mora preuzeti punu inicijativu u definisanju rešenja za konflikt koji tinja u njenom dvorištu. Makronovo insistiranje da Evropa može da reši kosmetski čvor, prema mišljenju analitičara Dragoljuba Anđelkovića, jeste pretenciozno: – Isključivanje Rusije je nešto na šta Srbija sigurno ne bi pristala, jer mi imamo njenu podršku, a sa druge strane SAD imaju ogroman uticaj na Albance i jedino one mogu da ih ukrote. Stav da i Beograd ni Priština ne mogu ostati na zakucanim pozicijama, Anđelković ovako vidi: – Ako je taj stav izrekao u cilju rešavanja putem podele, da nama bude vraćen sever, manastiri i Kosovsko Pomoravlje, siguran sam da ni to ne može da se reši bez Rusije i zemalja EU.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike