Najbrže vesti u Srbiji

Na putu Srbije ka EU neophodan dijalog civilnog društva i Vlade

Dijalog civilnog društva i vlade je neophodan u procesu pristupanja Srbije EU, a informacije treba da budu dostupne javnosti, ocenjeno je danas na panel diskusiji „Najslabija karika? Mogućnosti i ograničenja civilnog društva kao kontrolora vlasti u procesu pristupanja Srbije EU“. Nikola Bizel, šef sekcije zadužen za pravosuđe, unutrašnje poslove i civilno društvo (socijalnu inkluziju) u Delegaciji EU kaže da su organizacije civilnog društva jedan od stubova demokratskog sistema. „Moramo da uključimo civilno društvo u proces pristupanja EU. Nije lako čuti kritike, ali ako izbegnemo kritike izbegavamo i dijalog“, rekao je Bizel.On je rekao da Evropska komisija radi na analizi napretka u poglavlju 23 i 24 u vidu „non pejpera“ a u izradi tog dokumenta pomaže Delegacija EU u Sbiji koja konusltuje civilno društvo.PROČITAJTE JOŠ: Priština ne može da uspori pregovore Srbije sa EUKorina Stratulat, viša analitičarka Evropskog centra za javnu politiku (EPC) iz Brisela smatra da transparentnost ne vodi automatski do povećanja poverenja u vladu.“Transparentno donošenje odluka nije isto što i dobro donošenje odluka“, istakla je ona i navela da postoje brojni primeri kada sama dostupnost informacija nije dovoljna za poverenje javnosti.Učesnici panela, u organizaciji Centra za evropsku politiku, osvrnuli su se i na nedavni spor između grupe nevladinih organizacija koje prate evropske integracije u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24 (PrEUgovor) i državnih institucija. Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) je navela da dijalog Vlade i civilnog društva nije dvosmeran, te da inicijativa za dijalogom potiče samo od civilnog društva.PROČITAJTE JOŠ: Svoboda: Evropska vizija najbolja za Srbiju i region, ulazak u EU od 2020. godine“''Medeni mesec'' u saradnji civilnog društva i države u procesu pristupanja EU je, po našem mišljenju, gotov. Ne mogu dokumenta kasniti po dve godine, i ne može država očekivati od nas da se u svemu slažemo“, naglasila je Stojanović-Gajić.Prema njenim rečima, nije problem u državnim službenicima, već u političkoj volji da se otvoreno razgovara. Sa druge strane, Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU kaže da NKEUSrbija pruža mogućnost da se čuje i jedna i druga strana – i država i civilno društvo.“Mi nemamo problem u komunikaciji sa Vladom“, rekla je ona i dodala da nije moguće da Vlada razgovara sa svakom organizacijom civilnog društva ponaosob.Podsetila je da je ova organizacija u trenutku otvaranja poglavlja ponudila Vladi stručnu saradnju i da se sada nijedna pregovaračka pozicija ne može usvojiti u parlamentu bez Konventa.“Mi smo od vlade tražili da nas uključi u proces. Lopta je u našem dvorištu. U kojoj meri koristimo kanale komunikacije je na nama“, rekla je ona.Ona je rekla da je zadovoljna saradnjom Konventa sa državnim službenicima i predstavnicima parlamentarnih odbora.Prema njenim rečima, nedavni incident između „prEUgovora“ i Ministarstva „nije kriza, ali jeste loš signal“.“Medeni mesec je prošao, ali mi imamo funkciju monitoringa i to se njima ne sviđa“, rekla je ona. Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a, istakao je da proces pristupanja mora biti otvoren za sve aktere u institucionalizovanom dijalogu.Prema njegovim rečima, kapaciteti Srbije se jedino zajedničkom saradnjom mogu iskoristiti.Ukazao je i da je pristupni proces dugotrajan, a aktera mnogo, kao i da je teško uspostaviti, a još teže održati poverenje.“Nedostatak kapaciteta nije izgovor za nedostatak dijaloga..u tom slučaju, treba pojačati kapacitete“, rekao je on.Majstorović je pozvao vladu da iskoristi trenutak za resetovanje poverenja koje je bilo okrnjeno zbog, kako je kazao, dugotrajnosti procesa ali i mnogobrojnosti učesnika.O problemima u komunikaciji civilnog sektora sa Vladom, kao i o procesu promene Ustava i pregovaračkim poglavljima 23 i 24 govorio je i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, YUCOM.Dodao je da je YUCOM napustio konsultacije za izmenu Ustava zbog osećaja odsustva dijaloga.On je rekao da 2018. godine predstoji izmena akcionog plana za poglavlje 23 i 24 u šta bi civilno društvo trebalo da bude uključeno.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike