LIDERI EU USVOJILI DEKLARACIJU O PODRŠCI ZAPADNOM BALKANU: Kosovo sa fusnotom; AP: Hladni prema prihvatanju novih članica

Lideri Evropske unije i zemalja članica EU, u konsultaciji sa partnerima sa Zapadnog Balkana, usvojili su danas u Sofiji Deklaraciju u 17 tačaka, u kojoj su ponovili nedvosmislenu podršku evropskoj pespektivi regiona i naveli zadatke i principe koje bi strane trebalo da ispunjavaju tokom procesa evrointegracija.Pročitajte još: MAKRON PONOVIO STAV: Proširenje tek posle reforme unutar EU Usvojen je i Aneks deklaracije koji se odnosi na jačanju veza i saradnje između EU i Zapadnog Balkana.“EU pozdravlja zajedničku posvećenost partnera Zapadnog Balkana evropskim vrednostima i principima i viziji snažne, stabilne i ujedinjene Evrope poduprte našim istorijskim, kulturnim i geografskim vezama i našim uzajamnim političkim, bezednosnim i ekonomskim interesima“, navedeno je u prvoj tački tog dokumenta.Podsećajući na Solunski samit 2003. godine, EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.Pročitajte još:SAMIT U SOFIJI: Vučić se prvi obratio prisutnima; Makron: Nema proširenja bez reforme EU „Na osnovu dosadašnjeg napretka, partneri iz Zapadnog Balkana potvrđuju svoju posvećenost evropskoj perspektivi kao svoj snažan strateški izbor i pojačavaju svoje napore i uzajamnu podršku. Kredibilitet ovih napora zavisi od jasnih informacija javnosti“, stoji u Deklaraciji.Navodi se i da je EU odlučna da ojača i intenzivira svoju posvećenost na svim nivoima da podrži političke, ekonomske i socijalne transformacije regiona, uključujući i kroz povećanje pomoći, na osnovu napretka partnera Zapadnog Balkana značajan napredak u oblasti vladavine prava i socio-ekonomskih reformi.“EU pozdravlja posvećenost partnera Zapadnog Balkana na vladavini demokratije i vladavine prava, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrog upravljanja i poštovanja ljudskih prava i prava pripadnika manjina“, navodi se takođe i dodaje da je efektivno sprovođenje reformi zasnovano na ovim temama, te da civilno društvo i nezavisni mediji igraju ključnu ulogu u procesu demokratizacije.EU podržava posvećenost partnera Zapadnog Balkana da nastave uspostavljanje dobrosusedskih odnosa, regionalnu stabilnost i međusobnu saradnju.“Ovo obuhvata, posebno, pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za njihove bilateralne sporove, koji su ukorenjeni u nasleđe prošlosti, kao i dalji napori za pomirenje“, navodi se, između ostalog, u Deklaraciji. KOSOVO U SOFIJSKOJ DEKLARACIJI SA FUSNOTOM Lideri Evropske unije i država članica sa partnerima Zapadnog Balkana, na samitu u Sofiji, kojem su prisustvovali i predstavnici jednostrano proglašenog nezavisnog Kosova, usvojili su danas Deklaraciju i Aneks u kojoj je Kosovo spomenuto sa fusnotom. U jednoj od tačaka Aneksa stoji:“ Podržati borbu protiv nekažnjivosti kroz podršku Mehanizmu za međunarodni krivični tribunal i Kosovu(*)“. Inače, objašnjenje za fusnotu glasi: „Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti”. AP O SAMITU U SOFIJI: EU POZVALA BALKAN NA REFORME, ALI HLADNA PREMA PRIHVATANjU NOVIH ČLANICALideri Evropske unije su danas ohrabrili zemlje Balkana da nastave putem reformi orijentisanih ka EU, ali su „bili hladni prema pridruživanju bilo koje od tih šest zemalja EU u bliskoj budućnosti“, piše danas američka novinska agencija AP iz Sofije sa samita EU-Zapadni Balkan.“Balkan je ušao u spiralu sukoba 1990-ih godina, kada se raspala bivša Jugoslavija, a etničke i nacionalističke tenzije se nastavljaju i posle više od 20 godina“, piše AP i pominje da su „ipak, izgledi za pridruživanje EU bili snažan pokretač demokratskih reformi u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i na njenoj bivšoj teritoriji – Kosovu“.U samoj EU, usled porasta podrške krajnje desničarskim partijama i populističkim političarima, među 28 zemalja EU su se pojavile podele, posebno o tome kako upravljati migracionim izazovima u Evropi, a „politički i javni apetit za širenje EU je opao“, konstatuje AP.Povrh toga, piše dalje AP, Velika Britanija će iduće godine napustiti EU što je „potreslo taj blok iz temelja, te grupa zemalja koje predvodi Francuska insistira da EU mora očistiti svoju kuću pre no što u nju pozove bilo koga drugog“.Pošto podseća da je EU primila deset zemalja 2004. godine, tri godine kasnije i Bugarsku i Rumuniju, a Hrvatsku 2013. godine, AP piše da su „privrede novajlija kao što su Mađarska i Poljska ojačane milijardama evra iz takozvanih fondova za koheziju.., ali njihovi lideri sada odbijaju da podele teret odgovornosti za prihvatanje izbeglica“, dok je „Brisel zabrinut i potezima te dve zemlje za koje smatra da podrivaju nezavisnost pravosudnog sistema“.Kao problem EU AP navodi i podelu Kipra, a zatim piše da je „po sadašnjem procesu odlučivanja EU sasvim moguće da ako bi Srbija trebalo da bude primljena, Kosovo bi bilo ostavljeno napolju“.Sofijski samit, prvi takav za 15 godina, priređen je „usred zabrinutosti EU da bi nestabilni Balkan ponovo mogao pasti u krizu, i usred zabrinutosti da uticaj Rusije raste“, zaključuje AP.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike